Hrkanje se leči primenom koblatora.

Kod pacijenta se prvo utvrđuje gde vazduh u toku spavanja nailazi na prepreku. To se radi pomoću tanke sonde koja se plasira kroz nos.

Koblatorom se meko nepce podiže i učvršćuje, pa se tako proširuje prostor za disanje. Ukoliko se ustanovi da su prekidi disanja prouzrokovani preprekom koja se ne nalazi u gornjim disajnim putevima već dublje u donjim, tada se to ne može rešiti hirurškim putem. U ovom slučaju primenjuje se CPAP (countionous positive air pressure)aparat. Ovaj aparat non-stop prati nivo i pritisak kiseonika, pa u slučaju kad nivo vazduha opadne, aparat doprema dodatne količine i drži  disajne puteve otvorenim.

Verujte kad bi ste otklonili sve ove uzroke hrkanja, spavali bi ste tri dana kao mala beba.

Zašto hrčemo?

Nije tačno kada kažemo da je to zbog određenog položaja spavanja. Tačno je samo to da oni koji spavaju na leđima hrču jače od onih koji izaberu neki drugi položaj, ali to mnogo ne menja stvari. Najčešću prepreku disanja stvara meko nepce koje je po pravilu meko i mlitavo, resica je produžena, a koren jezika zadebljao.

Kada osoba sa ovakvim deformitetima legne da spava, njeno meko nepce se preklopi a prostor za disanje se svede na veličinu pukotine. Kako osoba diše, vazduh struji, nepce počinje da titra i leprša poput jedra na vetru i tako se proizvodi neprijatan zvuk, hrkanje. Što je otvor za disanje manji, to se hrkač bori više za vazduh, a usled povećane količine vazduha titranje nepca se pojačava, a samim time i buka usled hrkanja.

Posledice ove neprijatne pojave su mnogobrojne i izazivaju mnoge zdravstvene i psihološke probleme.