Subotnja groznica!! Vikend ratnici!! Gde da izvede potencijalnu priliku?Šta da joj kaže na prvom sudaru? Kako da je vodi na gajbu kada su mu(u tih 48kvm) uvalili i babu i dedu sa sela, kao i mlađu sestru koja, nažalost, nema svoju sobu pa deli sa njim istu? Kako jedan mladi kurajber iz radničke porodice sa početka dvadeset prvog veka, samouvereno da startuje cupi kad nema ni za najbuđaviji koktel da joj plati?
Šta je potrebno jednom mladom kurajberu da danas u Srbiji smuva iliti odvoji neko parče s obzirom da je prilično jadna alternativa u poređenju sa nekim bubuljičavim tikvanom sa glanc novim džipom ili bembarom i bogatim tatom u zaleđu?
Da stvar bude još gora, morao bi da trči na raspali noćni autobus i plati kartu koja ga košta kao Svetog Petra kajgana, pošto ionako živi u drugoj zoni. A verovatno te male, novokompovane ribice ne bi ni htele laki peting u jednoj od nezaključanih zgrada u centru, i to pod uslovom i da je pronađe, pošto je 98% zgrada zaključano i sa interfonom?Hm, možda Kalemegdan!!? Ukoliko i pristane da ode s njm na Kališ rizikuje da ga neki od bandoglavih džanki-džibera izbode, odvali od batina ili ne daj Bože ubije. Znači otpada i „osvetljeni i pun policije“ Kalemegdan!!!Šta raditi? A šta ako riba sluša narodnjake, pa onda insistira da je vodi na neki od splavova na koji ga neće pustiti u njegovim jedinim, kupljenim pre tri godine, izanđalim patikama, osetiće ga kockaste ćelave gorile na vratima da keša nema još na trista metara, još ako se plaća i ufur....JAAAOOOOOOO!!!!!!!!! On će tada morati da poruči čašu obične vodurine koju će mu nadrkani konobar doneti, ali NE!! Reći će mu da pije u klonji u koju su posadili brkatu, jadnu, istrošenu ženu koja se obično odaziva na Kevooo a, zaposlenu kao baba-seru, gde je mala nužda jedan, a velika dva... ALI evrića. Možda bi bilo pametnije da startuje neku rejverku ili trensseratorku, one ionako samo đipaju po celu noć i zadovoljavaju se red bulom kupljenim na trafici. Jedini problem je što može da se desi da mu traži neki ekserčić, a s obzirom na obzir, jedine eksere koje bi mogao da nabavi su ćaletovi, sa sve čekićem u podrumu zgrade u kojoj živi. Znači i to otpada!! Pomišlja da pita drugaricu svog najboljeg ortaka koju je upoznao na jednoj smor sedeljci, da prošetaju malo po gradu, ona je i onako jedna od onih što sluša klasičnu muziku i čita puno knjiga, mnogo fina i dobra devojka, prava „bibliotekarka“. Jedini problem kod nje je to što se sigurno neće ogrebati za snošaj za koji se priprema evo već devetnaest godina....i osamnaest dana....i deset sati....trideset minuta i ...pet sekundi..............................ali ko broji!!!!???????????????
Iznerviran, uzima telefon dok mu je ostao još koji dinar kredita, i poziva svojih par naj-ortaka i predlaže da odu do najbliže pivnice ili dragstora u kome mogu za taj keš koji imaju da kupe 4-5 onih ogromnih dvolitarskih plastikanera (čitaj pivo) i odvale se kao majka devet Jugovića. Ko zna, možda je neko od ortaka završio i šemicu pa će biti i neki marokanac, a na kraju će, kao i svake subote uveče, vraćajući se kući razvlačiti topljeni jeftini kačkavalj sa osiromašene pizze kupljene negde ...na Trgu Republike, pardon Slobode.
