Beta-alanin

Teretana

Beta-alanin
Autor/ka: prof. Aleksandar Mihailović
26 Nov , 2007 - 12:16:01 AM

Nova zvezda je u usponu, ili novi ''kreatin'' kako reklameri vole da kažu za preparat koji će dostići domete kreatina, po popularnosti, efikasnosti i naravno prodaji. Uzbuđenje koje se diže kod potencijalnih kupaca je uobičajena stvar u marketingu i nije uvek srazmerna upotrebnoj vrednosti, koju tek treba da dokaže vreme i naravno, po mogućstvu, nezavisna istraživanja. Naviknuti na brojna razočarenja, kada su suplamenti u pitanju, oprez je nužan, makar da nam sačuva neki dinar u džepu. Ovog puta je, izgleda, prašina podignuta sa razlogom.

Hemijski nazivi u imenu preparata nam ne govore mnogo, ako nismo ljubitelji organske hemije, ali kratak opis beta-alanina bi bio sledeći. Beta-alanin je jedina poznata aminokiselina u prirodi kod koje je amino grupa vezana za drugi (beta) atom ugljenika. Uglavnom je nećemo naći na spisku aminokiselina, jer nije deo proteinskih struktura. Ona je deo velikih (makro) molekula, ali nije sastavni deo proteina i u tome je njena osobenost. Naravno, nalazi se u lancu ljudske ishrane, posebno u mesu, ali je nećete uneti putem proteinskih dodataka, ukoliko nije posebno dodata preparatima koje koristite. Baš zbog prirodnih izvora beta-alanina, odnosno mesa, preporučuje se dopunska prehrana vegeterijanaca ovim preparatom, ukoliko vode sportski i aktivan stil života.

Šta nam ''novi kreatin'' obećava, i zašto je pod budnim okom stručnjaka? Odgovor je malo zbunjujući. On ne radi ništa sam od sebe, bolje reći, od njega nešto rade. Da pojasnimo, beta-alanin je sirovina od koje se u organizmu sintetiše karnozin (L-beta-alanin-L-histidin, za ljubitelje hemije). Od tog momenta karnozin je glavna zvezda. Nastavak priče je vezan isključivo za karnozin što bi možda zahtevalo i promenu naslova, ali ... Logično pitanje je ''zašto jednostavno ne uzmemo taj karnozin bez predhodne priče?''. Odgovor je vezan za unos karnozina. Ukoliko se karnozin uzima oralno (a nije objavljen drugačiji način unosa karnozina), u digestivnom traktu se, pod uticajem digestivnih enzima, rastura na manje delove, a kasnije se u određenom, smatra se manjem procentu, resintetiše u organizmu, a samo deo tog procenta završava u skeletnim mišićima, gde on daje pun doprinos. Izgleda da je proces duži, komplikovaniji i manje efikasan nego što se mislilo.

Uzimanje beta-alanina se, u praksi, pokazalo kao neuporedivo bolja stvar, kada je sinteza karnozina u pitanju, nego što je uzimanje čistog karnozina. To je razlog za medijsku promociju beta-alanina, kao i za njegovo korišćenje u novijim istraživanjima, koji bi trebali da potvrde (ili opovrgnu) pozitivne uticaje na performanse mišića, telesni sastav i sve ono što zanima ciljnu grupu konzumenata, u ovom slučaju rekreativaca, jer je to najbrojnija, odnosno najprofitabilnija grupa.

Vraćamo se karnozinu. Nauka kaže da je povećanje nivoa karnozina u mišićima posledica adaptacije na trening sa opterećenjem. Potvrđeno je, takođe i da skeletni mišići bodibildera takmičarskog ranga imaju dvostruko viši nivo karnozina od nivoa prosečnog čoveka. Još se navodi da dodatna količina izmerenog karnozina predstavlja 20% puferskog kapaciteta mišića, što navodi na zaključak da dodatna puferska rezerva omogućava sposobnost mišića da duže izdrži intenzivan rad. Početno ohrabrenje postaje još veće, kada se zna da je studija izvedena sa oralnim unošenjem karnozina, a ne putem beta-alanina. Predpostavka je i da je relativno mala količina karnozina na ovaj način stigla do skeletnih mišića.

Novija istraživanja su izvođena sa beta-alaninom i uočena su povećanja nivoa karnozina u skeletnim mišićima (odabran je m.vastus lateralis) od 60%, posle 4 nedelje i 80%, posle 10 nedelja. Istraživanje je uključivalo i testiranje na biciklu, a rezultati su izraženi u ukupnom povećanju izvedenog rada, koji je porastao za 13%, posle 4 nedelje odnosno 16,2 posto posle 10 nedelja. Ovo su već impresivni podaci. Pozitivan efekat beta-alanina se može tražiti u povećanju obima i/ili intenziteta treninga, što je još jedno poređenje sa kreatinom. Studija sa radom na biciklu nije dala onaj set podataka koji bi bio interesantan za ljubitelje tegova, ali logika nam govori da je povećan nivo karnozina kod vrhunskih bildera činjenica koja se ne sme prevideti, a u isto vrema je dokazana mogućnost podizanja nivoa karnozina putem suplamentacije. Jači trening ili produženje serije sa istim opterećenjem siguran je pomak napred u treningu, a postizanje ovoga, makar na račun puferske rezerve i odlaganja zamora je sasvim dobra osnova za razmišljanje o upotrebi beta-alanina.

Početak obećava, a nova istraživanja se već izvode. Korisnici preparata izjavljuju da im on pomaže u oporavku i kod upala mišića, ali se ovako opisne procene su nedovoljno jasne i ne mogu uzeti sa sigurnošću. Ono što interesuje vežbače u teretani je da li beta-alanin može i kako, da utiče na telesnu kompoziciju, odnosno da li se može očekivati povećanje mišićne mase i/ili smanjenje masnog tkiva. To je način da bude prihvaćen u prvu ligu suplamenata, i da obezbedi masovniju upotrebu. Možda jedina činjenica koja obeshrabruje potencijalne korisnike je ta, da su istraživanja vođena sa dnevnim dozama od 3 do 6 grama (3000 do 6000 miligrama), što zvuči malo zastrašujuće za sve one koji su navikli na nekoliko miligrama aktivne supstance u preparatima. Ukoliko je ova doza preporučena i ispunjava data obećanja, ''progutaćemo'' i ovu istinu. Uostalom, i kreatin se uzima u sličnim količinama, tako da je i ova činjenica još jedno poređenje sa ''starijim bratom''.

Photo: Flickr