Neprekida eksplatacija samo jedne funkcije ili uskog kruga funkcija može dovesti čak do poremećaja. Uska specijalizacija, bey svestrane pripreme, može u početku da dovede do poboljšanja sportskog rezultata ali će to trajati kratko i za poledicu imati lošiji rezultat i stagnacije nivoa treniranosti. Specifični trening samo kod vrhunskih sportista postaje glavni faktor poboljšanja sportskih rezultata. Najbolji primeri za to su igrači NBA koji igraju utakmic tokom cele takmičarske sezone.

U teoriji i metodici sportskog treninga pravilo je da od opšteg nivoa pripremljenosti prelazimo na specifični. Do određenog nivoa sticanja opšte i specifične pripremljenosti ne bi trebalo da se dolazi odvojeno, već istovremeno.

Koja trenažna sredstva navise koriste sportisti ? Izbor zavisi od više faktora: specifičnosti sportske grane, perioda priprema, pola, uzrasta. Platonov (1997), u odnosu na sportsku granu sredstva sportskog treninga deli na trenažna sredstva za poboljšanje: tehnike, taktike i kondicije, au odnosu na kriterijum sličnosti prema sportskoj grani, na: opšte pripremne, usmerene, specifične i takmičarske.

Opšte pripremna trenažna sredsta usmerena su na poboljšanje opštih funkcija organizma i služe kao temelj u stvaranju pravog majstorstva u datom sportu. Primer: sportista radi polučučnjeve sa teretom u cilju poboljšanja snage opružača nogu. Tom vežbom utičemo na povećanje fiziološkog preseka vitalnih mišićnih grupa, jačanje tetiva i zglobova čime sprečavamo eventualne povrede tokom izvođenja specifičnih taktičko tehničkih i kondicionih vežbi. Opšte pripremna trenažna sredstva za poboljšanje aerobnog energetskog potencijala potrebna su, ne samo za normalan razvoj i optimalnu ravnotežu funkcija u organizmu, već i kao osnov za maksimalna opterećenja. Ona su posebno značajna kao podloga za poboljšanje specifične izdržljivosti sportiste.

Usmerena trenažna sredstva obuhvataju kretne aktivnosti koje predstavljaju fundament specifičnih kretanja sportiste. Sadrže u sebi takve pokrete koji su po strukturi izvođenja, karakteru mišićnog neprezanja i aktivnosti funkcionalnog sistema bliski određenoj sportskoj grani (Stefanović 1989).

Specifična trenažna sredstva sadrže usebi takve pokrete koji su po strukturi izvođenja, karakteru mišićnog neprezanja i aktivnosti funkcionalnog sistema vrlo slični određenoj sportskoj grani (Stefanović 1989, Platonov,1997). Ona utiču na povećanje sposobnosti adaptacije aktuelnih mišića tako da mogu postići visoku efikasnost na treningu.

Takmičarska trenažna sredstva sadrže usebi takve pokrete koji su po strukturi izvođenja, karakteru mišićnog neprezanja i aktivnosti funkcionalnog sistema identični određenoj takmičarskoj aktivnosti (Stefanović 1989, Platonov,1997).

Da bi ova sredstva dobila epitet takmičarska neophodno je da se sportska aktivnost odvija po pravilima takmičenja, da ima visok intenzitet opterećenja u kome sportista postiže vrlo visok ili rekordni rezultat, stimulišući na taj način odgovarajuće adaptacione proscese u organizmu. Takmičarska sredstva mogu da pruže vrlo značajnu informaciju o mogućnosi sportiste.

Potrebno je napomenuti da ne postoji jasna granica između specifične i nespecifične pripreme i često postoji mogućnost da trener pogreši i trenežna sredstva jedne grupe svrsta u drugu. Malo je radova koji govore o podeli vežbi koje imaju specifičan ili nespecifičan karakter.

Literatura:   

Teorija sportskog treniga, prof.dr. V. Koprivica

Tehnolgija sportskog treninga, prof. Dr. Đ. Stefanovič i S. Jakovljević

Profesor fizičke kulture
Miroslav Marković
instruktor u
health club & fitness center
MusculusLux