Pametne i vredne pčelice mogu da urade posao umesto nas. Logika je tu, dok je praksa, iskustvo i nauka potvrđuju. Sve što je potrebno za razvoj života mora da se nalazi u pčelinjim proizvodima, jer pčele zavise od meda kao bebe od mleka.   Nije samo med u pitanju, tu je i cvetni prah, matični mleč, propolis, pčelinji vosak, pa čak i pčelinji otrov. Jedan mali kosmos se vrti oko ovog ''pcelinjeg sveta'' koji živi već milionima godina. Na nama je samo da pametno upotrebimo ono što nam se nudi.

            Med smo svi jeli i znamo šta je, bar po izgledu. To je gusta, kristalna i viskozna materija, koju proizvode medonosne pčele, sakupljajući nektar iz cvetova medonosnih biljaka i sa listova četinara i nekih lišćara. Tako postoje različite vrste meda, u zavisnosti gde su pčele bile na paši, rečeno jezikom pčelara. Nektaru se dodaju specifične materije, iz ogranizma pčele, koje ga transformišu u med a zatim se on odlaže u ćelije kako bi sazreo. U našim krajevima su najčešći bagramov, livadski, lipov, suncokretov, šumski i cvetni med.  

Zbog čega je med koristan za čoveka? Med se svrstava u prirodnu, visoko vrednu i lako svarljivu hranu, koja, posle uzimanja, direktno   ulazi u krvotok, zahvaljujući svom sastavu. Prema sadržaju proteina visoko se kotira među prehrambenim proizvodima, jer sadrži sve esencijalne aminokiseline. Sadrži 37 mineralnih materija, vitamine B₁, B₂, B₃, B₆, B₁₂, C, PP, H, A, K, E, folnu kiselinu, organske kiseline (posebno ribonukleinsku), aromatične materije, polenova zrna, alkaloide, koloide, biogene stimulatore, biljne antibiotike, fitohormone i još mnogo supstanci koje treba tek pronaći, izolovati i proučiti. Dve trećine meda čine šećeri, i to prvenstveno glukoza i fruktoza. Njima nije potrebno varenje i direktno popunjavaju rezerve šećera u jetri i mišićima. Glukoza je glavni šećer u čovekovom organizmu, jer se svi šećeri moraju pretvoriti u nju, pa se onda   koristiti kao energetska materija ili se skladištiti u depoima u jetri i mišićima. Jetri je posebno zanimljiva fruktoza, koja ne provocira insulinski odgovor i brzo popunjava sve rezerve. To je važno, kada je potreba za šećerima jaka, u aktivnostima poput učenja ili fizičkog vežbanja. Nedostatak šećera u jetri ćemo   primetiti po mentalnom zamoru u treningu, nemogućnosti fokusiranja na trening i odsustvu pažnje, koji su posledica iscrpljenih rezervi u jetri, koja je glavni snabdevač mozga i ostatka nervnog sistema. Kada nervni sistem ne radi svim svojim kapacitetom, izostaju jake kontrakcije mišića, maksimalna snaga se ne može proizvesti, bez obzira na stanje muskulature. Dakle, idealni izvor energije pre, u toku i posle treninga može biti baš med. Jedino je bitan način njegovog uzimanja, zato se moraju poštovati neka osnovna pravila. Med se uzima drvenom ili plastičnom kašičicom, nikako metalnom. Najbolje ga je rastvoriti u mlakoj vodi, ali nikako u toplijoj od 45 ° C, kako ne bi izgubio hranjiva svojstva. Naime, iznad ove temperature, enzimi invertaza i dijastaza se razgrađuju, čime se gube lekovita svojstva i ostaju samo neke mineralne materije, malo termostabilnih vitamina i naravno šećeri. Ukoliko se uzima direktno, potrebno ga je malo zadržati u ustima, jer će u tom slučaju mnoge supstance biti rastvorene već u ustima i direktno će preko sluzokože biti ubačene u krvotok. Postiže se efekat sličan kao kod ubrizgavanja hranljivih materija injekcijom, samo što je ovaj način mnogo prijatniji. Energetska vrednost meda je oko 1000J, a optimalna dnevna doza se procenjuje na 100 grama, za odrasle muškarce (teške 75 kg, po standardu), podeljeno u tri uzimanja u toku dana. Ujutru se preporučuje oko 30 grama, tokom dana 40, i uveče opet 30 grama. Za žene je doza manja, srazmerno razlici u telesnoj težini, dok se deci preporučuje 50 grama dnevno. Ako tražimo dobar karbo napitak, rastvor meda je idealan izbor. Ukoliko su nam potrebni prosti ugljeni hidati posle treninga, da bi podržali proteine surutke, opet je med preporuka. Nije samo šećer ono što čini vrednost meda. Možda veću korist imamo od mineralnih materija, aminokiselina, enzima, vitamina, svih elemenata u tragovima, i sve to bez aditiva, konzervanasa, spakovano u najprirodnije pakovanje i odmah spremno za upotrebu. Nije čudo što specijalne jedinice koriste mešavinu meda i ekstrakta kafe, kada se traži da telo izdrži nadljudske napore. Istina, ovu mešavinu nećete naći u prodavnicama (mada je potpisnik ovih redova imao prilike da je proba), ali uz pomoć nes kafe i malo meda može svašta da se uradi.

            Postoje stari recepti, vezani za med, koji će vam svakako pomoći u regulisanju telesne težine. Ukoliko želite da skinete masne naslage, pre svakog obroka popijte čašu mlake vode sa rastvorene dve kafene kašičice meda (setite se pravila za izbor kašika), sačekajte nekoliko minuta, a zatim jedite manji obrok. Med će održati nivo energije dovoljno visoko, da podrži manji kalorijski unos, a nadoknadiće sve hranljive materije u redukcionoj dijeti. Ako želite da dobijete na težini, pre svega na mišićnoj masi, posle svakog obroka pojedite tri kašičice meda, što će podržati sve anaboličke procese, uz dodatni unos minerala, vitamina, enzima i svih potrebnih nutrijenata. Dobro poznati napitak na bazi meda, koji čisti organizam, daje energiju i deluje preventivno i terapeutski je mešavina dve kašičice meda, jedne jabukovog sirćeta sa dva decilitra mlake vode. Najčešće se koristi ujutru, umesto kafe i drugih stimulanata, ali dobro dođe i tokom napornih dana. Jabukovo sirće je moguće zameniti i limunovim sokom, a ukoliko se ovom rastvoru doda i 10 kapi 15% rastvora propolis kapi dobija se lekovit napitak za sve uzraste.

            Iskustva sportista sa medom su pozitivna i često se medom zamenjuju svi prosti šećeri u ishrani, posebno u periodu kada se brusi forma, a energetski unos mora da ostane visok. Ovo je karakteristično i za kategorisane sportiste, koji moraju da regulišu težinu, ali ne preko gubitka mišićne mase i snage. Poznate su čitave sportske ekipe (imena se ne pominju zbog reklame ili pristrasnosti) kojima je u mesečnim planovima nabavka meda obavezna, verovatno na preporuku timskog lekara ili nutricioniste. Ako je sve ovako lepo, zašto se onda bilderi ne hvale konzumacijom meda, odnosno zašto ga ne reklamiraju, kada se vrhunski sportisti kunu u njega? Verovatno zato što nemaju ugovore sa pčelarima već sa multinacionalnim kompanijama koje proizvode preparate za sportsku ishranu. Osim toga, tradicija i tehnologija pčelarstva je odlika ovih krajeva. Zato, med uzimajte kao hranu, da ga ne biste uzimali kao lek.

Aleksandar Mihailović
profesor fizičke kulture
personal trainer u
health club & fitness center
MusculusLux