Ako smo se odlučili da unapređujemo naše telo, izbor vežbanja u teretani predstavlja dobar izbor, kada je oblikovanje muskulature u pitanju. Uz našu odluku idu i sva odricanja i stroga disciplina, kada je ishrana u pitanju. Pazimo na svaku namirnicu, tražimo samo kvalitetnu hranu i ne preskačemo ni jedan obrok. Koliko uložimo, toliko i dobijemo.  Ali, pošto uvek ima neko ali, kod ljudi koji prihvataju pravoslavnu tradiciju i njen put duhovnosti, kao određenu vrstu ''treninga'', prihvataju i post. Post u pravoslavnoj tradiciji je strožiji od svih postova drugih hrišćanskih crkava, dok ga druge religije jedva i poznaju ( svodi se na nekoliko dana manjih ograničenja) . Žarko želimo i naše treninge i duhovni put koji smo izabrali, a oni kao da stoje jedan nasuprot drugoga. Možda ipak samo na prvi pogled. Pitamo se da li postoji kompromis ili rešenje koje će nas zadovoljiti u potpunosti. Odgovor leži u analizi i treninga i posta.

            Trening treba posmatrati u potpunosti, kroz njegova tri segmenta, prvo kao proces fizičkog vežbanja, zatim odmora i na kraju, adekvatne ishrane. Ko je ikada trenirao u toku posta, osetio je da trenira sa dosta snage. Sam trening se odvija bez problema jer su mišići puni glikogena, zbog specifične ishrane. Kod sportova izdržljivosti je to posebno izraženo, ali i u teretani se to oseti. O.K., prva tačka je savladana. Odmor je proces koji sami sebi omogućujemo ili ne, a dužina i kvalitet spavanja se ne menja bitnije u oba slučaja, osim što se u toku pojačanih  duhovnih aktivnosti ponekad osećamo i malo smirenije. Dobro, dva pitanja su već rešena, ali naslućuje se problem kod trećeg. Ishrana je ta koja direktno utiče na proces oporavka, pre svega njen kvalitet, a tek onda kvantitet. Sledi dublja analiza problema.

Raščlanimo hranu na sve njene segmente. Kao prvo, voda je najbitnija, a nju unosimo neposredno, kao čistu vodu ili kroz hranu, pre svega voće i sirovo povrće, a pristup ishrani ne menja ništa bitno u pogledu unosa vode. Minerali su sledeći po važnosti. Opet, varijanta sa voćem, pre svega orašastim, i svežim povrćem, koja zadovoljava dnevne potrebe. Vitamini su u istoj priči, a navikli smo i da se osiguramo sa nekoliko tableta multivitamina, za svaki slučaj. Masti, kao važan izvor energije, vrlo bitne za sintezu hormona i izgradnju ćelija. Ako poslušajmo šta preporučuju sportski nutricionisti i vrhunski bilderi, a to je, pre svega, obavezna šaka orašastog voća svakog dana, povremeno riba ili kapsule omega3 masnih kiselina i neizbežno hladno ceđeno maslinovo ulje, unos najkvalitetnijih, i svih esencijalnih masnih kiselina je obezbeđen. Ugljeni hidrati se ne dovode u pitanje, jer je njihov izvor zajednički i za pravila sportske ishrane i za post. Od ovsenih i drugih pahuljica, testenina, leguminoza, i  svežeg povrća, do voća i meda, sve koristimo prilično redovno. Ostaju samo belančevine, i problem koji je vezan za njih. Preporučeni unos belančevina i njihov izbor sada postaju problem, koji sa mukom treba da rešimo. Ovom prilikom treba da se ogradimo od posta ''na vodi'', jer je poseban sa više aspekata, ali čak i on  ima svoje mesto u trenažnom procesu! Češći post je takozvani ''na ulju'', kada je izbor hrane prilično bogat. Ko je bio u Grčkoj, mogao je da zapazi čitavu industriju posne hrane, koja je dostupna u svakoj prodavnici. Oni su problem odavno rešili, dok je nama ostavljeno da se malo dovijamo, redovno gledamo etikete na proizvodima, i napravimo neki svoj sistem.

            Pođimo od namirnica koje sadrže punovredne belančevine. Sva riba i morski plodovi su upravo izvor koji smo tražili. Potpuna, a često i kvalitetnija zamena za meso, sa svim potrebnim esencijalnim aminokiselinama, ali i sa esencijalnim masnim kiselinama, u kojima mesa oskudevaju, a koje nam čiste krvne sudove od nataloženih masnoća.  Izbor ribe je ličan, kao i način pripreme. Za one koji ne uživaju u kulinarstvu, fileti, riblji štapići i pljeskavice, obavezna tunjevina i dobra riblja pašteta je brz ali i odličan izbor.

            Orašasti plodovi će vas zaprepastiti količinom belančevina koje poseduju, a već su nam obavezan segment ishrane. Priča o nepotpunim i nekvalitetnim biljnim belančevinama nekad poprima epidemiju gluposti. Ne postoje biljne i životinjske aminokiseline, sve su one hemijski iste. Uostalom, sve životinje od kojih koristimo belančevine su biljojedi, koji nam samo prenose aminokiseline biljaka u drugom pakovanju. Istina je samo da je koncentracija belančevina kod biljaka znatno manja i da im najčešće nedostaje samo jedna aminokiselina, i to kod različitih biljaka uvek neka druga. Industrija mesa uvek ''zaboravi'' na podatke, da je profil aminokiselina (količina svake aminokiseline u sastavu belančevina) žitarica i leguminoza (pasulj, grašak, boranija i sl.) ukoliko se jedu zajedno, bolji nego kod govedine. Kombinovanjem namirnica se podiže kvalitet ishrane, jer se hranljive materije unose u boljim odnosima, bez nedostataka, koje prati jednolična ishrana.

            Pitanje upotrebe soje u ljudskoj ishrani zahteva poseban osvrt. Do pre nekoliko godina favorizovana zbog svog sastava ''na papiru'', danas je sve više izbegavana zbog uticaja koje vrši na organizam. Osim nespecifične razgradnje njenih belančevina, na koju upozoravaju neki eksperti, uticaj soje na hormonski sistem čoveka je očigledan. Iako se preporučuje ženama u menopauzi, mnogi sugerišu da je ne bi trebala koristiti deca, posebno u pubertetu, kao ni odrasli muškarci. Upotreba soje je stvar ličnog opredeljenja, a njen uticaj na organizam je predmet više ispitivanja, koja bi trebala da nam daju potrebne odgovore, i olakšaju konačan izbor.

Pitanje potrebne dnevne količine belančevina je u direktnoj vezi sa profilom aktivnosti. Trkačima se preporučuje 1,3 grama belančevina po kilogramu telesne mase, kod sportova sa loptom, preporuka je do 1,6 grama, dok se bilderi osiguravaju sa 2 grama.  U bodi bildingu se ponekad preporučuje i veći unos, ali samo u slučaju redukcionih dijeta,  u periodima priprema za takmičenje, kada i belančevine postaju gorivo. Ukoliko smo energetski pokriveni kvalitetnim ugljenim hidratima, i ako su depoi glikogena u mišićima puni, to će uštedeti dosta aminokiselina od oksidacije, a naš unos belančevina se može kretati od 1,6 do 2 grama po kilogramu telesne mase, sa garancijom da naš napredak neće biti usporen.

Na ovaj način pokušao sam da pomirim dve težnje savremenog čoveka, za fizičkim i duhovnim napretkom, koje ipak ne moraju da budu oprečne. Lični jelovnik je lična stvar, a mesta za ''manevar'' uvek ima. Potreban je samo napor da se nutritivne tablice bolje prouče i da se odaberu kombinacije koje će zadovoljiti lične ukuse.

profesor fizičke kulture
Aleksandar Mihailović
personal trainer u
health club & fitness center
MusculusLux