Proteinski mitovi
Piše: prof. Aleksandar Mihailovi - Svi tekstovi ovog autora/ke
26 Feb , 2008 - 4:45:52 AM

meatandknife.jpg

GLASAJTE
Za mit kau da je iroko rasprostranjena ali netana tvrdnja, osoba ili ideja. Urbani mitovi su rairena stvar i mnogo puta ih sami prenosimo i irimo, jer bi se ak i zakleli u istinitost tvrdnji koje govorimo, ali nismo u stanju da ih proverimo osim to znamo da nam ih je rekla bliska ili pouzdana osoba ili neko u iji autoritet ne sumnjamo. Od mnotva materijala za Mythbusthers-e, jedan nije toliko zanimljiv irokoj publici, ali jeste ljudima koji se brinu za svoju ishranu,  vebaima entuzijastima ili ljudima iji posao zavisi od toga.
Koliina proteina (belanevina) koje je potrebno uneti u organizam esto zavisi od osobe sa kojom razgovarate. Nekada e vam preporuivati odreeni unos izraen u gramima, nekada u procentima unetih kalorija, nekada e unos vezivati za vau telesnu masu ili aktivnost kojom se bavite. Desie se da o istoj stvari priate na razliite naine, mislei da zastupate dva stanovita ili ete priati sline prie sa potpuno razliitim polaznim osnovama. Bilo kako bilo, postoje uobiajene prie koje se ponavljaju, a koje nemaju poznati izvor. Da stvar bude jo gora, postoje ak i udbenici koji sadre neke rekla-kazala informacije. Da ponemo od najrairenijih.

Mit #1- Visokoproteinska ishrana je ona u kojoj se unosi puno proteina.


Odgovor je i da i ne. Unos proteina je jedna injenica, a meusobni odnos hranljivih materija je druga.

Primer 1 Va dnevni unos proteina iznosi 150 grama. O.k. ali to znai da ste pokrili 600 Kcal iz proteina, to je za prosenu osobu i vie nego dovoljno. Ukoliko je preporueni kalorijski unos 1800 Kcal, vaa jedna treina su proteini.

Primer 2 Va preporueni kalorijski dnevni unos iznosi 3000 Kcal. Vi unesete 150 grama proteina, to iznosi 600 Kcal odnosno 20% kalorijskog unosa tj. samo jednu petinu.

Ukoliko poredimo ova dva primera, primetiemo da, ukoliko se u prvom sluaju unosi 33,33% proteina, dok je u drugom to svega 20%, ali u pitanju je ista koliina proteina, to pravi zabunu. Ko se ovde hrani visokoproteinski ? Iz problema nas moe izvesti trea raunica, koja uvodi i neke line osobine, kao to je telesna masa i pol, kao i sama konstitucija oveka, odnosno da li je u pitanju gojazna osoba, neuhranjena ili neko ko je u zlatnoj sredini. Raunica se uvek pravi prema zlatnoj sredini, tako da obraun vrimo prema odnosu unetih proteina i eljene telesne mase, to u sluaju prosenog oveka, a po RDA preporukama iznosi 0,8 grama po kilogramu telesne mase. Odstupanje od ove preporuke zavisi od uglavnom od profila (sportske) aktivnosti. Ova brojka je esto mnogo vea od preporuene, ak preko 2,0 gr/kg, ali je to uslov bez koga je teko poveati istu miinu masu. Interesantno je da je najea brojka koja se spominje u literaturi 2,2 gr/kg to nije nikakva magina vrednost ve predstavlja samo zaokruen broj u literaturi sa engleskog govornog podruja koje jo uvek koristi stare sisteme za merenje mase. Prevedeno na njihov sistem merenja to glasi 1 gram po 1 funti  (0.454 kg) telesne mase. ak i ozbiljni ljudi meaju jedinice SI sistema i tradicionalne mere, ali neke navike se teko iskorenjuju, pa i potpisnik ovog teksta jo uvek energiju izraava u Kcal umesto u Kjoul-ima, ali tako je (jo uvek) razumljivije za mnoge. Dakle, i u prvom i u drugom primeru imamo visok unos proteina ukoliko relativan unos proteina premauje dvostruku preporuenu dozu (to se prema nekim konvencijama smatra granicom visokog unosa), ili pak imamo umeren unos proteina ukoliko se radi o nekom stokilau u ivotnoj formi. Dakle, uzmite digitron i raunajte prema sebi.

Koliina proteina (belanevina) koje je potrebno uneti u organizam esto zavisi od osobe sa kojom razgovarate

Mit #2 Na organizam moe da svari samo 30 grama proteina po obroku

Da li znate da je raspisana simbolina nagrada za onoga ko pokae istraivanje koje je ovo nedvosmisleno pokazalo? Ova tvrdnja je toliko ukorenjena, da su je promovisali i bodibilding ampioni poput Lee Haney-a (nita lino nemam protiv ove legende bodibildinga). To prvo kod njih ne bi valjalo. Kratak raun: 6 obroka po 30 grama iznosi 180 grama. Takmiarska teina je oko 120 kg, to iznosi 1,5 gr/kg ?! Pa ime se oni bave, maratonom ili bodibildingom? Smisao ove tvrdnje je moda bila marketinke prirode, jer su sportski preparti 80-tih godina imali vidno manji procenat proteina u sebi, pa su i preporuene doze bile malo skromnije, odnosno izdanije finansijski. Moda ?

Kada su se profesionalci ponovo pozabavili ovom temom, otkrili su u jednoj studiji o tzv. pulsnom unosu proteina, da bakice od 68 godina, u proseku, mogu da svare i duplo vee doze proteina (60 gr.) od predpostavljenih i to u jednom obroku, naravno. A ta bi bilo sa mlaom grupom, da se sa njima eksperimentisalo? Pouka glasi da slobodno moemo da uzmemo i vie proteina po obroku, pogotovo proteina surutke posle treninga, bez bojazni da se deo toga nee iskoristiti. Nemojte samo preterivati.


Mit # 3 Visok unos proteina oteuje bubrege.

Ova tvrdnja je zaista mnoge ljude uplaila. Razloga i ima i nema. Sluajeva i ima i nema. Misterija je reena tek posle nekoliko duih eksperimenata i poetna tvrdnja je odbaena. Proteini ne oteuju bubrege, u nekim sluajevima je rad bubrega malo drugaiji, u zavisnosti od intenziteta naprezanja, ali je sve u granicama dozvoljenog i normalnog. A ta je sa suprotnim primerima ? Tu je situacija malo drugaija. Ve ranije oteeni bubrezi ne toleriu dobro previsok unos proteina, ali oteenja nisu izazvana proteinima, ve drugim faktorima, a osim problema sa proteinima, postoji itav spisak supstanci koje prave jo vee probleme. Sumnja je ipak otklonjena, ali proverite stanje vaih bubrega, za svaki sluaj. Uzgred, preporuka je da se sa proteinima ne ide preko 2,8 gr/kg. Hmm...

Mit # 4 Proteini izazivaju srana oboljenja

Ovde se pre svega misli na ugroenu koronarnu cirkulaciju, pa tek onda na druge kardiovaskularne tegobe. Ovaj mit je bio obeana zemlja za sve vegeterijance. Glavna hajka je bila na meso, zatim na druge izvore ivotinskih belanevina, a nikako na biljne belanevine i opet je dolo do zamene teza. Ljudi koji su jeli masna mesa i generalno se loe hranili, umirali su od zasienih masnoa, a ne od proteina. Da bi se ipak podrala tvrdnja, izveden je eksperiment, u kome su zaevi dobijali ivotinjske proteine ali bez holesterola. Zeevi, koji se inae hrane samo biljnom hranom, stradali su od neadekvatne hrane. To bi bilo kao da ste ljude hranili planktonima zato to kitovi jedu planktone, a oni su sisari ... Niko nije bio zainteresovan da ponovi eksperiment na svinjama ili ak ljudima, koji su svatojedi. Da stvar bude gora, po zagriene vegane, Harvardska medicinska kola je dala jake dokaze da zamena nerih ugljenih hidrata (uglavnom prostih) sa proteinima zapravo doprinosi zdravlju srca. Njih su kasnije pratila i srodna istraivanja, koja su konano pobija tvrdnju da e vam od proteina stradati srce. Od nekih masti hoe, ali od proteina definitivno nee.

4:0 za proteine, to je prilino ubedljivo.


Tagovi: protein


Pošalji tekst prijatelju
Štampaj
© Ovaj tekst je vlasništvo sajta MAKSIMALNO.com

Vrh strane

Poslednjih 40 lanaka
Teretana
OSTALI TEKSTOVI
Teretana
Arena
Hi-tech
Seks
Zdravlje
Lifestyle
Zabava
MaxBioskop


PC PRESS Top 50 markica