1. zona – zona najboljih rezultata iz predhodne godine, koji su se kretali u vrednosti do 2% ispod kontrolne tačke (prestavljena je kao 100% - najbolji rezultat poršle godine)
2. zona – zona srednjih rezultata (2-3.5%)
3. zona – zona niskih rezultata (3.5-5%)
4. zona – zona slabih razultata (preko 5%)

Kada se spotista nalati u zoni najboljih rezultata, onda se on nalazi u visokoj formi koja je   blizu ’’top-forme’’. U ovoj zoni sportista ostvaruje potpunu adaptaciju na trening tj. reagovanje oragnizma spotriste je usklađeno na stimulus treninga.

Za porocenu trenažnog stanja mogu se uzeti i drugi parametri. U svetu se koriste testovi iz oblasti medicine: biohemijska analiza urina, tonometrija (direktno ili indirektno procenjivanje očnog pritiska), dinamometrija šake, aerobni ili anaerobni test i EKG. Nakon završenih tesova prikupljaju se i upoređuju podaci iz raznih faza treninga posebno iz takmičarske faze. Kada su svi upoređeni rezultati visoki to je znak da je sportista u veoma dobrom stanju treniranosti.

Spotrska forma se može utvrditi tumačenjem subjektivnih podataka, tj. na osnovu subjektivnog osećanja sportiste kao npr. stanje opteznosti, optimizma, dobar apetit, dubok i odmarajući san, velika volja za treniranjem i takmičenjem, kao i lakoća u svemu što sportista čini.

Karakteristike sportiste koji se nalazi u visokoj formi:

• brzo i lako započinje trening, lako podnosi opterećenja kao i promene intenziteta vežbanja
• sposoban je da izvodi specifični mišićni rad na visokom nivou snage brzine, izdržljivosti i koordinacije
• ekonomično trenira – za isti izvršeni rad utroši manje energije
• na tehničko-taktičkom polju ostvaruje najviši nivo
• brže usvaja nove veštine
• posle treninga funkcije oraganizma se brzo oporavljaju
• u pozitivnom je emocionalnom stanju
• postiže bolje rezultate

Veoma je važno da i trener bude u dobroj formi. Negovo ponašanje, optimizam, entuzijazam, ohrabrenje i raspoloženost takođe znače jedan važan preduslov za sportsku formu sportiste, naročito kada je odnos između nega i trenera prisan. Uloga trenera nije samo treniranje, nego i odgovornost da dovede sportistu do psihološke forme. Trener mora da bude psihološki dobro uravnotežena ličnost, da bude miran, da stvara utisak spokojstva i poverenja, da bodri sportistu i u isto vreme ostane u pozadini kako bi sportista bio nezavistan. Dobro kontrolisano ponašanje stvara izvanredan utisak na sportistu. Trener treba da nastoji da neutralizuje sve stresne faktore (drugove, porodicu, posao, ljubav, sukove u grupi..), koji mogu da utiču na sportsku formu.

profesor fizičke kulture
Miroslav Marković
instruktor u
health club & fitness center
MusculusLux