Ljubav prema kafi može se opisat ovako: KAFA = KOFEIN, odnosno za najveći deo farmakološkog delovanja kafe zaslužan je upravo kofein. Ukus kafe smo verovatno zavoleli samo zbog onoga što kofein čini za naše telo, a pre svega um. Kofein je psihoaktivna supstanca (zlobnici bi rekli droga), najzastupljenija upravo zbog svoje popularnosti ali ništa manje jaka. Koliko jaka? Pa, jednokratna doza od 10 grama može i da usmrti, dok nešto manje doze imaju jak toksičan efekat, ali budimo realni, šolja kafe ima samo 0,065 do 0,08 grama (65 do 80 miligrama) kofeina, tako da je samoubistvo sa 150 kafa praktično nemoguće. Ipak, 65 do 80 miligrama je prilično jaka doza koja deluje direktno na nervni sistem. Umor se smanjuje, misli razbistre, rezerve šećera u jetri se oslobode i novi dan može da počne. Ali, pošto uvek postoji neko ''ali'', kofein stvara blagu zavisnost. To je činjenica koju svi nerado priznaju, jer praktično imamo legalnu drogu koja se reklamira u svim medijima i nikoga za to nije briga. Sa druge strane, urađena su opsežna istraživanja o uticaju umerenih doza kofeina, koja su nedvosmisleno pokazala da opasnosti po zdravlje ljudi nema. Dakle, kafa je dozvoljena, samo treba znati meru. Mera je postavljena na četiri šolje crne kafe, što iznosi 260 do 320 miligrama kofeina dnevno. Gornja granica nije oštra ali ni svi konzumenti kafe nisu isti. Računicu izraženu u kafama moramo najčešće smanjiti na račun drugih supstanci koje imaju znatnu količinu kofeina u sebi. Čajevi, poput ruskog, crnog, indijskog i sl. (ovde se ne ubrajaju oni lekoviti, poput nane i kamilice) sadrže od 45 do 80 miligrama kofeina u standardnoj šolji, što sigurno menja jednu od kafa tog dana. Cela familija kola pića u samo jednoj čaši od 2 dl. sadrže oko 50 miligrama, a 100 gr. čokolade ima od 20 miligrama kod mlečnih, do 65 miligrama kofeina kod crnih čokolada. Zato, dobro odmerite vaše ''četiri kafe'', možda ste popili još neku, a da to niste ni znali.

Zašto bi neka kafa više bila toliki problem? Za početak, velika je šansa da više od četiri kafe neće imati veći pozitivan uticaj na vaše telo, ali je isto toliko velika šansa da će se nepoželjni propratni efekti pojaviti u manjoj ili većoj meri. Problemi koje možete imati mogu se podeliti u dve grupe, one koje direktno osećate i one koji su skriveni od vaših čula ali, svejedno, prave probleme vašem organizmu. U prvom slučaju prekomerni unos kofeina može izazvati glavobolju, anksioznost (strah bez osnove) i panična stanja. Kafa stimuliše lučenje želudačne kiseline, što u slučajevima obimnijih obroka može da vam pomogne, ali na prazan stomak pravi probleme, najčešće gorušicu. Kod većine ljudi kofein podstiče pražnjenje creva, a u težim slučajevima dijareju. Može izazvati gubljenje apetita, gubitak težine, razdražljivost i nesanicu. Ono što velika količina kofeina nama neopaženo može da uradi jeste da uništava ili izbacuje znatnu količinu vitamina B kompleksa, kao i vitamina C. Ni mnogi minerali ne prolaze bolje, poput cinka i kalijuma. Ukoliko je jetra bez dovoljne količine uskladištenog šećera, višak kofeina može isprazniti jetru i izazvati stanje hipoglikemije nakon toga. Jedna grupa kardiologa kafu krivi i za srčana oboljenja izazvana visokim krvnim pritiskom. Ako preterujete sa kofeinom, reprodukcija vašeg genetskog materijala može biti otežana.

A sada dobre strane kofeina. Ukoliko imate problema sa koncentracijom, kofein će vam pomoći. Uostalom, koliko puta ste sa kafom na stolu pregurali ponoć, učeći, crtajući ili radeći neki drugi intelektualni posao. Pomoć jeste jednokratna ali, kada je potrebna, vrlo je efikasna. Zatim, da li znate neki preparat za mršavljenje koji ne sadrži kofein. Ima ih samo nekoliko na tržištu, dok svi ostali sadrže kofein kao jednu od osnovnih aktivnih supstanci. Isto tako kao što mobiliše šećer u organizmu, kofein isto to čini i sa telesnim masnoćama, što je dobra stvar. Povećanje produkcije energije u organizmu svakako pogoduje i sportistima. Energetski napici koji vam ''daju krila'' i slični, dobar deo svoje efikasnosti duguju baš kofeinu. On je u toj meri efikasan da je stavljen na listu doping sredstava, naravno ukoliko se unese u velikim dozama. Osim kafe i kola napitaka, i već pomenutih energetskih napitaka, kofein se može naći i u tabletama, ali su doze najčešće od 200 miligrama, što može biti prilično za jednu dozu, pa se ne preporučuje eksperimentisanje, ukoliko tačno ne znate šta radite.

Kada je fizička aktivnost u pitanju, bilo da je to mali fudbal ili basket, džoging, vožnja bicikla ili pak pretežno anaerobni napor, poput dizanja tegova, dobra kafa može biti dobitna kombinacija neposredno pred aktivnost. Priliv energije se povećava iz svih izvora, nervni sistem radi bolje, što ima i dodatni motivacioni faktor, dajući često potrebnu ''oštrinu'' treningu i dobar mentalni fokus. Čak i malo povećanje sistolnog pritiska može da nam pomogne pri naporima. Potrebno je samo znati sopstvenu meru, jer u ovom slučaju više ne znači i bolje. Ako osetite tremor (posebno u rukama) posle nekoliko serija i jaku gorušicu, verovatno ste preterali sa unosom kofeina, posebno ako je bio na prazan stomak, kada je apsorpcija daleko brža. Pažnja se mora obratiti na jake izvore kofeina, na koje često zaboravimo, poput energetskih i kola napitaka, a koji u kombinaciji sa kafom potencijalno mogu da naprave neprijatnosti.

Dakle, ako unos kofeina držimo pod kontrolom, imamo jakog saveznika, kad god nam je potrebno, ali svako preterivanje vodi u probleme, čak i u neku vrstu apstinencilalne krize. Ukoliko nemate jasnu potrebu za kofeinom, a pozvani ste na druženje ili neobavezan razgovor, naručite voćni sok, toplu čokoladu ili blaži čaj. ''Uštedite'' bar jednu kafu dnevno na ovaj način, možda će vam biti neophodna kasnije.

 

profesor fizičke kulture
Aleksandar Mihailović
personal trainer u
health club & fitness center
MusculusLux