Američki gangster

MaxBioskop

Američki gangster
Autor/ka: Marko Stanković
30 Dec , 2007 - 11:54:19 PM

Oskarovci Rasel Krou i Denzel Vošington su se pridružili oskarovcu producentu Brajanu Grejzeru (A Beautiful Mind, Cinderella Man), producentu i režiseru Ridliju Skotu i scenaristi, takođe oskarovcu, Stivenu Zilijanu (Šindlerova lista, Bande Njujorka) u realizaciji kinematografskog mega događaja koji govori o istinitoj priči o uspehu kultne velike zvezde ulica Harlema tokom sedamdesetih godina prošlog veka – o čoveku koji je postao najmoćniji i najokrutniji predstavnik „svoje branše“, a koga je osujetio policajac, otpadnik među svojima zbog svog poriva da na ulice Njujorka vrati pravdu.

Korupcija u njujorškoj policiji je početkom sedamdesetih poprimila velike razmere. Rat u Vijetnamu je uzimao svoj danak kako preko mora tako i kod kuće. Vojnici su se u Ameriku vraćali ili u sanducima ili sa heroinskom zavisnošću. Mafija je uz pomoć snaga reda i zakona operisala bez ikakvih smetnji i na tržištu bez bilo kakve konkurencije prodavala na hiljade kilograma ove opasne droge. Privilegovana i nedodirljiva klasa belaca je trošila milione dolara na sudije, policajce i advokate kako se ne bi dizala prašina oko ove stvari koja je i jednima i drugima donosila korist. Koza nostra je bila nepobediva – sve dok preduzimljivi crnac po imenu Frenk Lukas nije uzeo konce u svoje ruke.

Frenka niko nije primećivao. On je bio tihi šegrt Bampija Džonsona, jednog od gradskih posleratnih kriminalnih bosova. Ali kada je njegov šef iznenada umro, Frenk Lukas je iskoristio prostor u strukturama moći i izgradio svoju imperiju kao novu verziju priče o američkom snu. Iako nikad nije išao u školu, Frenk Lukas je godinama znanje sticao na ulici. To znanje, kao i svoju genijalnost i strogu poslovnu politiku iskoristio je da zavlada trgovinom droge u gradu – ulice je preplavio čistijom robom po nižoj ceni. Lukas je nadigrao sve vodeće kriminalne organizacije i postao je ne samo najveći korupcionaš u gradu nego i svojevrsna super zvezda.

Tvrdokorni policajac Riči Roberts (Krou) je dovoljno dobro poznavao ulicu i mogao je da oseti da se centar moći u podzemlju droge premešta. Roberts je verovao da se neko penje na lestvici i ide iznad poznatih mafijaških porodica – počeo je da sumnja na crnog igrača koji je došao niotkud rešen da zavlada scenom. I Roberts i Lukas su do kraja kruto posvećeni etičkom kodu, po čemu se razlikuju od većine svojih kolega – predstavljaju ekstreme na suprotnim stranama zakona. Njihove sudbine će početi da se prepliću kada dođe do međusobne konfrontacije koja će izmeniti kako njihove živote, tako i sudbinu čitave generacije Njujorčana.

AMERIČKI GANGSTER je sniman u Njujorku i na Tajlandu i pokriva razdoblje vrhunca rata u Vijetnamu, 1968 – 1974. godina. To je ujedno i period početka kraja ere potpunog bezakonja koje je odnelo na hiljade života. U korumpiranom gradu u turbulentnom vremenu žive dva čoveka, na suprotnim stranama američkog sna, neznajući da će na kraju od smrtnih neprijatelja postati saveznici na istoj strani zakona.

Legendu o šverceru heroina, porodičnom čoveku, dileru smrti, narodnom vođi Frenku Lukasu prvi put je zabeležio novinar Mark Džejkobson pre sedam godina u Njujork magazinu. 2000. godine je izvršni producent Nikolas Pileđi (koscenarista filmova Dobri momci i Kazino) upoznao Džejkobsona sa Lukasom koji mu je poverio sve detalje o svom putu, usponu i padu - od dana kada je gledao kako mu Kju Kjuks klan ubija rođaka u Severnoj Karolini, preko vremena u kom je dostizao vrhunac u svetu trgovaca drogom, pa sve do trenutka kada je bio suočen sa doživotnom robijom.

Džejkobsonov nastavak pod naslovom „The Return of the Superfly“ otkrio je priču o siromašnom očajniku koji se doselio u Harlem i vremenom izgradio svoje carstvo tako što je prodavao čistiju robu po nižoj ceni hiljadama zavisnika na ulicama. Lukasovo bogatstvo je procenjivano na desetine miliona dolara – što je privuklo pažnju zakona.

Lukas je rastao u siromašnoj porodici u malom južnjačkom gradu. Godine 1946. dolazi u Njujork kao, kako sam kaže za sebe, „drugačiji kučkin sin“. Dve decenije je radio za Elsvorta Bampija Džonsona (čoveka koji je služio kao inspiracija za lik crnog Kuma u filmovima sedamdesetih) kao njegova desna ruka. Lukas je učio kako se organizuje posao u stilu Frenka Kostela i Lakija Lučijana sve dok Bampi nije umro 1968. A kada je Džonsom umro, Lukas je zavladao. Promenio je pravila igre – uvezao je čist heroin i preplavio grad. Svako ko se usudio da ga izazove bio je kažnjen.

Oduševljen Džejkobsovim člankom, producent oskarovac Brajan Grejzer namenio je projekat kući Imedžin Entertejnment i sastao se sa Pileđijem i Lukasom.

Grejzer je bio fasciniran pričom čoveka koji je došao do proizvođača droge u jugoistočnoj Aziji, što mu je omogućilo da baci na kolena američko podzemlje.

Pre početka snimanja 2004. godine, Univerzal je zaustavio projekat. Grejzer se seća:“Bio sam očajan nedelju dana. Ali sam i dalje verovao u priču. Uložio sam svu svoju energiju i potpuno se posvetio cilju – da film bude snimljen. Ridliju Skotu sam nosio scenario sedam ili osam puta i uvek mu se svidelo, ali nikad nismo mogli da usaglasimo termine. Onda je konačno rekao DA.“

Skot je ohrabrivao Zajlijana da više istakne priču Ričija Robertsa. Posebno ga je zaintrigirala paradoksalna situacija – Lukas, diler droge, ima uređen i harmoničan porodični život, a Roberts, pošteni policajac koji je našao i predao milion dolara i postao omražen među kolegama vodi razvratnički život. Režiser je ostio da bi trebalo istraživati ta dva sveta, svaki učiniti fascinantnim i polako ih približiti. Hteo je da radi film ako im se pridruži njegov dugogodišnji saradnik, Rasel Krou i ako je u ekipi Vošington. Kad su Skot i Krou već bili u ekipi, Vošington nije mogao da kaže NE.

Dok se spremao za ulogu, Vošington se video sa Frenkom i pritom snimao razgovor. „Nisam pod obavezno pokušavao da ga imitiram, ali Frenk je takav šarmer...to je osnova njegovog karaktera. Igrao sam Rubina „Uragan“ Kartera, i isto sam i tada radio – družio se s njim i sve sam shvatio, ili bar ponešto zaključio. Ali s Frenkom... Rekao sam mu da mi ne priča ništa što ne moram da znam, neću da moram da svedočim“ kaže Vošington i nastavlja: “Nije me zanimalo da glorifikujem dilera droge, i to sam mu i rekao kad smo se sreli.“

Krou kaže da snimanje filmova o istinitim osobama nije isto što i snimati dokumentarac o njima. „Naš scenario tretira jedan period i to je jedna od osnova koje pričaju priču. Neke stvari koje Riči radi u filmu nije radio u pravom životu. Sve u vezi sa njim je kontradiktorno. Nijedna njegova priča nema tradicionalne elemente i on nije neko koga možete svrstavati u nekakve kategorije. Kada je to u pitanju, sve što radite zasnovano je na impresijama.“