Met Dejmon se vraća kao obučeni ubica, Džejson Born, u najnovijem nastavku, u filmu BORNOV ULTIMATUM. U ovom delu koji sledi nakon filmova BORNOV IDENTITET i BORNOVA NADMOĆ, oskarovac Pol Gringras (Let 93, BORNOVA NADMOĆ) ponovo režira jedan špijunski triler koji oduzima dah i bioskopskim posetiocima pruža mogućnost da uzduž i popreko pređu ceo svet prateći jednog čoveka koji uvek ostaje za korak ispred svog ubilačkog poriva.

 

Borna zatičemo kao čoveka bez zemlje i prošlosti. Podvrgnut brutalnoj obuci, on se ne seća ljudi koje ne može da identifikuje. Pretvoren je u prefinjeno ljudsko oružje – u najtežu metu koju je CIA ikad pratila. Otkako je pre nekoliko godina pronađen kako pluta u Sredozemnom moru kod italijanske obale, stalno je u očajničkom pohodu da sazna ko je on i da otkrije ko ga je naučio kako da ubija.

 

Međutim, od kako je njegova devojka, Mari, umrla od metka ubice, sve što želi jeste osveta. Kada je uspeo, sve za čim je žudeo jeste bilo to da zauvek nestane i da zaboravi na život koji mu je ukraden. Ali, naslovna strana u londonskim novinama gde se špekuliše s njegovim postojanjem uništava tu nadu, i on još jednom postaje meta.

 

Tredston, strogo tajni program mračnih operacija, koji je stvorio ovog super-ubicu, sada nije u funkciji. Ponovo je osmišljen kao deo programa odbrane, Blekbrajera, sa novom generacijom obučenih ubica koji treba da budu van domašaja svih, a na usluzi vladi. Za njih, Born je samo „pokvarena“ pretnja vredna 30 miliona dolara koja mora da bude odstranjena jednom zauvek. Za njega, oni su samo veza sa životom koji on želi da zaboravi.

 

Born je došao na kraj puta. Ovog puta neće stati zbog praznih obećanja svojih bivših gospodara, niti će prezati da ubije one koji ga besomučno gone.

Pošto nema šta više da izgubi, iskoristiće svaki detalj obuke i nepogrešivi instinkt koji su mu razvili, da uhvati svoje tvorce i završi sve.

 

U pohodu na odgovore na pitanja koja ga proganjaju, preći će put od Moskve, Pariza i Madrida do Londona i Tangera, na kom će izbegavati i nadmudrivati operativce Blekbrajera, federalne agente i lokalne policajce. Borna ovo putovanje neizbežno vodi do mesta gde je sve počelo i gde mora da se završi – do ulica Njujorka.

O PRODUKCIJI

 

U prethodnim poglavljima, ubica malo saznaje o tome ko je on, prevashodno kroz niz neobičnih instinktivnih umeća ubijanja, od toga kako da tiho ubije metu na javnom mestu, do toga kako da nadmudri svakog ko mu stane na put. Ali, pronalaženje i gubitak jedine ljubavi čini da on ne želi to da koristi. „Mari predstavlja Bornovu humanost. On ima jako mračnu prošlost, uradio je strašne stvari i on to zna. Mari mu je pomogla da razume nešto od toga što je uradio i šta znači biti human. Kad nje nema, on nema više šta da izgubi“ kaže Dejmon.

 

Born je pomislio da je njegov prošli život završen kad je metak usmrtio agenta CIA-e, Vorda Abota (Brajan Koks) na kraju BORNOVE NADMOĆI. „Tredston predstavlja grupu sa kojom on više ne želi da ima kontakt. Na kraju IDENTITETA im je dao ultimatum: vratiće se sa svime što ima ako ih oseti sebi za petama“ dodaje Dejmon.

 

Ali, potreba za globalnim nadgledanjem i neutralizacijom pretnji za nacionalne interese eskalira u umovima glavnih igrača u CIA, pa umesto Tredstona dolazi projekat Blekbrajer. „Naučili su iz svojih grešaka, zbog kojih su agenti imali nervne slomove, i unapredili su obuku i promenu ponašanja“ objašnjava Dejmon.

 

Gringras je tražio da pored visoko-tehnološke prismotre njihov povratak u treći nastavak obeleži i mnogo više putovanja. I jeste tako, jer nijedan film o Bornu ne bi bio kompletan bez jurnjave po celom svetu. „Želeo sam moderne pejzaže i dopala mi se ideja da ujedinimo London, Madrid i Njujork. Ima malo Moskve i mnogo Tangera. Bornovi filmovi nisu samo pohodi već i putovanja.“ kaže Gringras.

 

Kada su posvećeni Dejmon i ključni igrači bili na okupu, bilo je vreme da se angažuju ostali.

 

Da bi Gringras postigao pravu atmosferu bilo je neophodno da se dovede većina ekipe koja je radila prethodne epizode. „Ovo je uzbudljiv triler, pun akcije. Ali, mora da ima taj lavirintski, zaverenički zaplet smešten na lokacije u Evropi. Zahteva mnogo snimanja iz ruke i iz vazduha da bi se uhvatio taj pravi efekat žurbe.“

 

Produkcija je prešla više kilometara snimajući ULTIMATUM nego oba prethodna dela zajedno. Umnogome kao i operativci Blekbrajera, ekipa je morala da bude domišljata i prilagodljiva, da se lako meša sa drugim kulturama, navikava na različite klime i zemlje, a bez toga da privlači previše pažnje na sebe tokom produkcije. Bilo da se snimalo na aerodromima Hitrou i JFK, ili na stanici Vaterlo, zatim na ulicama Madrida sa Niki ili Njujorka sa Pazom u svom Tuaregu, putovanje je za produkciju bilo jako jako obimno. Više od 250 ljudi iza kamere je zahtevalo iskusnu ekipu koja je mogla da organizuje i obezbedi lokacije, opremu i lokalne timove, kao i da radi sa ljudima na više jezika – sve to da bi moglo da se snima u sedam zemalja i na tri kontinenta.

TANGER

 

Najkarakterističnija fotografija ovog filma je ona iz Tangera u Maroku. U drugom delu Berlin je poslužio kao sedište post-hladnoratovskih intriga. U ULTIMATUMU je to lokacija sa takođe bogatom istorijom. Tokom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka ovo je bila međunarodna zona – mesto za sastajanje tajnih agenata i raznirazne intrige. Kafe Pariz, u kom Niki razmenjuje telefone sa Dešom, je bio poznato utočište slavnih pisaca disidenata.

 

Scena u kojoj se Born probija kroz uske ulice Medine je snimana sa više strateški postavljenih kamera.

 

LONDON

 

Nakon 13 dana snimanja u Tangeru, ekipa je celu opremu utovarila u ruski teretni avion iz doba SSSR-a i krenula put Londona. U londonskoj bazi – u studijima PINVUDA, ekipa je rekonstruisala enterijere lokacija u Njujorku, Parizu, Madridu, Tangeru i Berlinu (kao Moskve) pod vođstvom scenografa Venama. Centar, glavni štab CRI-ja (Controlled Resources Int.) postaje nervni centar operacije koju vode Vosen i Lendi, u kome se akcija prati na monitorima. „Odatle upravljaju agentima Blekbrajera. Na monitorima se vide razne lokacije snimljene po svetu. Na nekim ekranima su bili pravi podaci.“ objašnjava Venam.

 

Bilo je potrebno dva meseca intenzivnih sastanaka sa Gringrasom i stručnjacima za prismotru da bi se osmislio najveći i najkompleksniji set u filmu.

 

Snimano je u i oko Londona, na ulicama, u poslovnim zgradama, hotelima i podzemnim stanicama. Ali, stanica Vaterlo ima ulogu zvezde filma.

 

Uz prisustvo britanske saobraćajne policije, 20 ljudi u obezbeđenju i stotine kamera (CCTV), izgledalo je kao da je Born stvarno u bekstvu. Srećom, Gringras je dobio i te snimke, pa su nek scene dobile na autentičnosti.

 

PARIZ, MADRID i BERLIN

 

U Parizu se snima scena na Severnoj stanici.

 

Dok prati tragove do jedine veze sa svojom prošlošću – šefa odseka Nila Danijelsa, Born stiže i u Madrid.