Divljanje ludaka koji nikada nije uhvaćen; neuhvatljivi ubica sa šifrom koji je držao naciju u strahu, američki Džek Trbosek. Javno je preuzeo odgovornost za 13 žrtava, potom još, još preko dvadeset. Pravi broj mrtvih se možda nikada neće saznati. Jedno je sigurno: taj broj obuhvata i žive. Zasnovan na istinitoj priči o serijskom ubici koji je zastrašio okolinu Zaliva San Francisko i namučio policiju četiri oblasti svojim šiframa i pismima tokom više decenija, “Zodijak” je triler Dejvida Finčera, reditelja filmova “Sedam” i “Borilački klub”. Uloviti lovca postala je opsesija četvorice ljudi, opsesija koja će ih pretvoriti u duhove sebe samih, a njihove živote će izgraditi i razrušiti beskrajni niz tragova. Jedan od četvorice, Robert Grejsmit (Džejk Gilenhal) bio je džoker. Skromni novinski crtač, Grejsmit nije imao iskustvo svog prekaljenog ciničnog kolege Pola Ejverija (Robert Dauni Junior), vrhunskog reportera lista San Francisco Chronicle. On nije imao Ejverijeve veze u policiji, i sa ambicioznim inspektorom Dejvidom Toskijem (Mark Rufalo) i njegovim pedantnim partnerom inspektorom Vilijamom Armstrongom (Entoni Edvards). Ali imao je ključne informacije. Prvi put su se pojavile 1. avgusta 1969. Nečitko napisano pismo uredniku stiglo je sa gomilom druge pošte. Bilo je to od tri pisma poslato različitim listovima. “Dragi uredniče, ovo je ubica …” Dejvida Faradeja i Beti Lu Džensen koji su ubijeni 20. decembra 1968 i Darlin Ferin koja je ubijena 4. jula 1969, a tu je pomenut i pokušaj ubistva Majka Magoa. Nije ih nazivao po imenima, ali je dao masu detalja koji su mogli biti poznati samo policiji. Svaki list je dobio deo šifre koja će, ako se dekodira, navodno otkriti njegov identitet. Sledeća je bila pretnja – objavite ili će i drugi umreti. Nijedan ubica još od Džeka Trboseka nije pisao štampi i izazivao policiju ngoveštajima svog identiteta. Zodijak je podigao nivo ubica psihopata u Americi. Par iz Salinasa je dešifrovao poruku. Ali je Grejsmit, zaljubljenik u šifre, dešifrovao njenu skrivenu nameru, referencu na nemi film “Najopasnija igra” iz 1932. Usledilo je još pisama i pretnji. 27. septembra 1969, Zodijak je ponovo udario, maskiran kapuljačom i naoružan pištoljem i nožem, izbo je Sesiliju En Šepard, a teško ranio Brajana Hartnela u oblasti Napa. Mesec dana kasnije, 11. oktobra, ubica je stigao u San Francisko. Taksista Pol Li Stajn je dobio metak u potiljak u otmenom kraju Prezidio Hajts. Tri dana kasnije stiglo je peto pismo, najzlokobnije od svih: Zodijak je rekao policiji da su mogli da ga uhvate te noći. Još gore, deca su mu bila na nišanu. San Francisko je bukvalno bio grad u panici. Zodijak je preko noći proslavio detektive Toskija i Armstronga i reportera Ejverija. Grejsmit je ostao njuškalo iz senke, i davao svoj doprinos kada je Ejveri to dozvoljavao. Zodijak je uvek bio korak ispred, prikrivao tragove i začinjavao svoja pisma sa još više pretnji. A onda je sve postalo lično. Zao glas će pomračiti slavu u slučaju Toskija; Armstrong je, frustriran nastavio dalje; Ejveri je napustio list, obogaljen zavisnošću. Zodijak više nije otkrivao svoje mete. Plagijatori su iznikli na sve strane. Glavni osumnjičeni je i dalje bio tamo negde. Došao je Grejsmitov trenutak. Taj trenutak će zauvek promeniti njihove živote. Warner Bros. Pictures i Paramount Pictures predstavljaju film Dejvida Finčera, “Zodijak”, u kojem glavne uloge tumače Džejk Gilenhal, Mark Rufalo, Robert Dauni Junior, Entoni Edvards, Brajan Koks, Elias Koteas, Donal Log, Džon Kerol Linč, i Dermot Malruni. Film je režirao Dejvid Finčer po scenariju Džejmsa Vanderbilta, a na osnovu knjige Roberta Grejsmita. Produkcije: “Ako ste odrasli tamo, u to vreme, imali ste taj dečji strah koji se urezao u vas. Šta da je to bio vaš autobus? Šta da se pojavio u vašem komšiluku? Deca imaju običaj da prave još veću dramu nego što je potrebno. Odrastao sam u tom kraju i znam gde su se zločini dešavali, ali kada ste u osnovnoj školi, deca o tome ne razmišljaju. Ona misle, `On će se pojaviti u našoj školi’”. Dobrodošli u osnovačku noćnu moru Dejvida Finčera. “Sećam se da smo kao deca razgovarali o ubici koji je pozivao radio emisiju. 1974. smo se odselili i sećam se kako sam shvatio da i drugi ljudi, na drugim mestima, znaju za Zodijak ubicu,” seća se Finčer. Ni u najluđim snovima nije zamišljao da će ga tri decenije kasnije zamoliti da osmisli film zbog kojeg će morati da: ponovo prođe tragovima ubice sa nekoliko policajaca koji su tragali za najozloglašenijim ubicom njegove mladosti; pročešlja 10,000 stranica dokumenata i dokaza; intervjuiše preživele žrtve, bližnje onih koji nisu preživeli i rođake glavnog osumnjičenog. U to vreme, glavni osumnjičeni je bio bivši nastavnik pedofil, otpušten i zatvoren zbog nepristojnog ponašanja prema deci iz osnovne škole. I Finčer je imao jaku potrebu da zna istinu; potrebu koja je gonila mladog karikaturistu lista San Francisco Chronicle da otkiva misteriju ubice. Robert Grejsmit je tu svoju opsesiju uobličio u dve knjige, prisećajući se detaljno svake činjenice i nedokazanih nagoveštaja. “Robert Grejsmit je znao da je lik sa margine ove priče. Želeo je da bude njen deo i učinio je sebe njenim delom,” kaže Finčer. “Pošto nije bio reporter, to je radio u slobodno vreme. Robert je nastavio onda kada su svi uglavnom odustali. Sve što smo uključili u film, dobili smo od njega. Međutim, imali smo i policijske izveštaje i sve smo potkrepili dokumentacijom, sopstvenim intervjuima i dokazima. Toliko vremena je prošlo, i sećanja su okrnjena i priče su nepouzdane. Zato, kad god je postojala neka sumnja, sledili smo policijske izveštaje.” “Kada počinjete adaptaciju, jedino u šta možete biti sigurni jeste da ćete odbaciti 5/6 izvornog materijala jednostavno zato što ne može sve da stane,” objašnjava scenarista i producent Džejms Vanderbilt. “Pored toga, ovaj film je zasnovan na dve knjige i gomili intervjua.” Po Vanderbiltu, najveća razlika između knjiga i filma je sam Grejsmit. “Robert ne stavlja sebe u središte dešavanja u knjigama, ali baš njegova uloga u celoj priči me je prva zainteresovala – crtač kao borac protiv kriminala,” kaže Vanderbilt. “Upoznavanje sa Robertom tokom ovog procesa bilo je od neprocenjivog značaja jer se scenario menjao kako smo mi postajali prijatelji; a retko je to bilo da bi on izgledao bolje. On prepoznaje vrednost, razume kreativni proces i zna šta čini dobru priču.“ Džejk Gilenhal je bio privučen pričom čim je pročitao uzbudljivi scenario koji mu je Finčer poslao. “Pri prvom čitanju, ubistva su ostavila najjači utisak, bila su užasna,” kaže on. “Sećam se da sam nervozno i užurbano okretao stranice, razmišljajući, ‘Ovo je stvarno, Ovo se zaista desilo. Odmah sam hteo da se uključim.” “Na početku priče, Robert Grejsmit postoji samo na periferiji slučaja. On je karikaturista u listu San Francisco Chronicle. Slučajno je bio u prostoriji kada list dobija šifru i pismo od Zodijak ubice u kojem on traži da se šifra objavi. Niko nije znao da je Grejsmit opsednut zagonetkama i dešifrovanjem stvari. On se zaista zainteresuje za slučaj i godinama kasnije, kada slučaj još nije rešen, on to preuzima na sebe, pod maskom pisanja knjige o slučaju, i pokušava sam da reši misteriju. Gilenhalom metod pripreme za ulogu odvažnog karikaturiste bio je promišljen i metodičan. “Robert Grejsmit je jako zanimljiv. Kada sam ga prvi put sreo rekao sam mu da želim da ga snimim zato što sam hteo da ga proučim fizički i da shvatim kako se ponaša. Bio sam zaista nervozan. Pomislio sam, ‘Kakvu ličnost mora imati čovek da bi ušao u taj svet?’ Pomislio sam, ‘Upoznaću tog čoveka i biće to neka čudna, mračna razmena iskustva. U kakav svet ću morati sa njim da odem da bih iz njega izvukao nešto od istine?’ Onda je u prostoriju ušao jedan sasvim drag, dobrodušan čovek. On je suprotnost od svega što biste pomislili da mora da ima čovek koji je opsednut ovakvim slučajem. Međutim, kada provedete više vremena sa njim, steknete utisak da, ako želi da od vas dobije informaciju a vi niste odgovorili iz prve zato što bi to bilo suviše intimno ili lično, on će se prebaciti u neki drugačiji izraz i vi ćete mu odgovoriti a da niste ni svesni. Veoma je pametan i istovremeno nekako prepreden kada želi da dođe do informacije. Ali, on je ljudsko biće, drag čovek.” “Gledao sam kako je Džejk tumačio moj lik u više navrata,” kaže Grejsmit. Nije me imitirao već interpretirao.” Grejsmit je pisao svoje “dnevnike u prvom licu” (Zodijak i Demaskirani Zodijak) zato što je hteo ad angažuje javnost u traganju za ubicom. Kada je počeo, bilo je 2,500 osumnjičenih i postojeo je “zid ćutanja,” kako on sam kaže. “U to vreme, policija nije delila informacije. Zodijak je bio zaista veliki slučaj i onaj ko bi ga razrešio bio bi heroj, tako da su oni ljubomorno čuvali sve informacije. Ono malo što sam uspevao da saznam ako bih se dovoljno približio, morao sam da pamtim, jer mi je bilo zabranjeno da bilo šta zapisujem. Kako danas kaže, njegova najveća nada je bila da će Zodijak biti konačno uhvaćen. “Čudo je da je bilo ko od nas uopšte preživeo Zodijaka. Duga potraga, neodoljiva zavodljivost slučaja, misterija, tragedija i gubitak, uništeni brakovi, uništene karijere, uništeno zdravlje; bila je to konstantna frustracija dok je policija bivala poražena iznova i iznova.” Vanderbilt i producent Bred Fišer su otkupili prava na Grejsmitovu knjigu kada su konačno bila dostupna. U glavi su imali samo jednog reditelja. “Osećao sam da bi Dejvid Finčer bio u stanju da priču ispriča na način koji bi bio veran stvarnim događajima da bi mogao da uhvati psihološku motivaciju ljudi koji su deo nje. Već je napravio film o serijskom ubici, ali ovo prevazilazi žanr,” kaže Fišer. “Finčer je znao da priča mora biti uprošćenija, jasnija,” nastavlja producent. “Znao je da je sav materijal iskrivljen ovom velikom igrom gluvih telefona, a sve propušteno kroz najgore moguće sočivo: novine. “Slučaj je poprimio mitske proporcije tokom godina, i naš posao je bio da sve to poništimo; da povučemo jasnu crtu između činjenica i fikcije i da demistifikujemo ono što je nekako preraslo svoje stvarne korene. Mediji su pretvorili Zodijaka u svemoćnu enigmu – on je napisao pismo u kome kaže, ‘Ovo je Zodijak,’ a onda su novine počele da ga zovu ‘Ubica sa šifrom!’ Međutim, nije teško shvatiti da je izvor svega samo jedan čovek koji je nespretno pucao u petoro ljudi u izbo još dvoje; sve ih je napao iz zasede. On nije “Pera Kojot Suvi Genije”, kako smo ga od milošte zvali; on je jadna, patetična i neverovatno bolesna osoba koja je zamao uhvaćena. Sve ostalo je bilo u mašti javnosti, spremno da svaku željno iščekivanu informaciju izvaja u najmoćnijeg demona.“ Dakle, nastavlja Fišer, “Proces je bio dugotrajan i težak, ali je bio neophodan da bi se ispričala prava priča. Zato se nismo oslanjali na sekundarne ili tercijarne izvore. Policijski izveštaji su postali zakon. To i, naravno, ljudi koji su bili tamo. Bilo je zapravo vrlo jednostavno: Hajde da nađemo svakoga koga možemo ko je bio materijalno uključen u istragu, da sednemo sa njima, pogledamo ih u oči, postavimo direktna i ponekad teška pitanja, i da čujemo šta imaju da kažu.” Producent Majk Medavoj kaže da je u materijalu bilo interesantno to što “nije toliko o serijskom ubici, već o ljudima koji su ga gonili. To je ono što se dešava kada postanete nečim toliko opsednuti da izgubite iz vida cilj. Neminovno ćete se izgubiti i uništiti sve usput… i to se desilo bukvalno svakom od njih. Grejsmit se vratio, ali više nije u braku. Meni je upravo to fascinantno u filmu.” Originalni naziv: ZODIAC Premijera: 2007-05-17, SAVA CENTAR Režija: David Fincher Uloge: Jake Gyllenhall, Robert Downey Jr, Mark Ruffalo, Anthony Edwards, Clea DuVall Komentari i slike za film

© Ovaj tekst je vlasništvo sajta MAKSIMALNO.com