Najveća ironija “Bliskosti” je, da kao pubilka, mi nismo bliži likovima iz ove priče sve do kraja ove “melodrame”, nego što smo bili na početku. Bez obzira što njihovi životi i veze postaju “poljuljani” , puni sumnje, ljubavi, kajanja i bola, mi do kraja ne osećamo sazaljenje prema njima…Konverzacije vođene izmedju nih su i više nego interesantne…I to večito pitanje: Zašto muškarci moraju da znaju sve detalje do kraja? Da li zato sto su pećinski ljudi, što bi rekao Clive Owen ili zato što je to ljudski ili…? I dalje ne znam…prosvetlite nas !

Za one koji su prevareni ili varali, film moze da deluje malo mračno u aktuelnom trenutku. Ali zapanjijuća realnost koja izbija iz ovog filma tera me da preispitujem iznova kako sebe tako i druge ljude. Ne znam kako je ovaj film na vas delovao

Izdvojila bih i fenomenalan soundtrack, Damien Rice, Mozzart, The Devlins, The Smiths…Enjoy it! If you believe in love at first sight, you never stop looking.