Maks putuje do zamka u kome je provodio leta u detinjstvu sa svojim ekscentričnim ujakom, koga godinama nije ni video ni čuo. Dok Maks brine o pravnoj strani svog nasledstva, na poslu biva suspendovan, zbog istrage u vezi sa sumnjivom transakcijom. Dok je njegova budućnost u Londonu pod znakom pitanja, Maks nevoljno počinje da se navikava na život u zamku. Ponovo se sreće sa dugogodišnjim vinarem zamka, po imenu Fransis Duflo, kojeg se seća iz svojih dečačkih poseta. Dufloova supruga, Ludvin, kućepaziteljka imanja, takođe ga dočekuje sa dobrodošlicom.

Maks nije siguran da li mu odgovara život u Južnoj Francuskoj. On poziva svog najboljeg prijatelja Čarlija Vilisa, agenta za nekretnine, da se raspita koja bi bila tržišna vrednost takvog malog zamka i vinograda. Čarli kaže Maksu da male vinarije sa dobrom proizvodnjom mogu doneti više miliona dolara. To bi mogao biti sjajan izvor prihoda u slučaju da Maks izgubi posao.

Dok se Maks priseća uspomena na prošla leta (provedena sa čovekom čija je mudrost i filozofija pomogla Maksu da izgradi uspešnu karijeru) dok razmišlja o maglovitoj budućnosti, pojavljuje se komplikacija u vidu iznenadnog dolaska odlučne, mlade devojke iz Kalifornije, Kristi Roberts. Ona tvrdi da je vanbračna ćerka peminulog ujaka. To nju, ukoliko je istina, čini Maksovom rođakom i, po francuskim zakonima, naslednicom imanja.

Sumnjajući da je Kristi prevarant, Maks je ispituje u vezi sa njenom prošlošću dok se prepiru oko sudbine vinograda, čije loše vino može da se meri sa najgorim sirćetom. Maks, koji je probao to užasno vino iz vinograda, pronalazi još neke boce u ujakovom podrumu koje nose naziv Le Coin Perdu (‘izgubljeni ćošak’). Ovo tajanstveno, legendarno vino iz podruma dostiglo je cenu od nekoliko hiljada po boci na crnom tržištu, po rečima vlasnice lokalnog kafea, Fani Šenal, kojom je Maks očaran.
Odakle to vino dolazi, i zašto Duflo toliko insistira da ostane na imanju, bez obzira na sudbinu vinograda? I šta je sa neobičnim vinom koje na imanju otkriva Kristi, za koje vinar tvrdi da je po prirodi eksperimentalno, a poznati enolog kaže da je bezvredno?

Maksove uspomene bude emocije za koje je mislio da su nestale, i zbog kojih Maks još više ceni životnu filozofiju svog pokojnog ujaka, a u vezi sa životom u Provansi: “Nigde drugde u svetu čovek ne može da bude toliko zaposlen radeći tako malo, a da ipak toliko uživa!”

Produkcije:

Piter Mejl je rođeni Britanac koji je napustio uspeđnu karijeru u marketingu na bi postao pisac. Već više od petnaest godina piše o životu u Južnoj Francuskoj. Mejlova prva knjiga Sećanja Godinu dana u Provansi, prodata je u preko pet miliona primeraka.

Upravo uz bocu provansalskog vina, Mejl i Ridli Skot došli su na ideju za Mejlov roman DOBRA GODINA. “Ridli je radio reklame, a ja u reklamnoj agenciji u Londonu”, seća se Mejl početaka poznanstva sa rediteljem. “On je bio najbolji i kad god bismo mogli da priuštimo koristili bismo njegovu kompaniju za snimanje reklama. Naizmenično smo radili zajedno u Londonu, a onda je on prešao na filmove, a ja počeo da pišem.”

Skoro trideset godina kasnije, Skot i Mejl su imali nezaboravan ručak. “Video sam deo u novinama o vinarstvu u Francuskoj i pisalo je da se vino iz podruma prodaje za preko 30,000 funti po sanduku,” seća se Skot isečka iz novina iz 1996, koji još uvek čuva. “Tražio sam izgovor da se vratim u Francusku i snimim film, i ova ideja je nudila tu mogućnost. Nabacio sam ovu ideju Piteru Mejlu i on je rekao da bi se od toga mogao napraviti dobar roman. I ja sam rekao, ‘Ti napiši knjigu, a onda ću ja obezbediti filmska prava.’ I on je napisao uspešnu knjigu.”
Skot je takođe predložio naslov. “Vinari imaju težak život. Ali, ako dobro rade, imaće dobru godinu,” kaže reditelj. “To je ono što će reći francuski vinar: ‘Ovo je bila dobra godina.’”

Skot je izabrao Marka Klajna da adaptira Mejlov roman. Klajn priznaje da kada je prihvatio Skotovu ponudu, nije znao ništa o vinu ili Provansi. Skot mu je savetovao da poseti Južnu Francusku i istražuje i oseti ukus te oblasti. Godine 2004, Klajn je posetio Provansu, našao se sa Piterom Mejlom, gde je proveo skoro godinu dana istražujući region i vina.

Adaptacija Mejlovog romana mu je bila veliki izazov. “Piter piše knjige koje su poput putopisa”, kaže scenarista. “Kod njih je važna atmosfera – ta vrsta knjiga se čita na odmoru, kada želite da vas nešto obori s nogu. Bilo je potrebno dodati nešto u narativnoj strukturi, a istovremeno, želeli smo da gledaocima filma omogućimo isto iskustvo koje bi imali da su čitali knjigu.”

Bitna izmena u odnosu na roman bila je prikazivanje ujaka Henrija, koji se u romanu samo pominje. Skot i Klajn su odlučili da lik prikažu kroz fleš bekove koji, kako kaže Skot, “omogućavaju da vidimo Maksovo odrastanje, što se isplati kasnije tokom priče.”

Kako kaže Rasel Krou, te scene naglašavaju jednu od osnovnih tema filma: “Da dokle god su ljudi u vašem srcu, oni ne umiru.”

“Smatrao sam da je to divna metafora,” nastavlja Krou. “Kada smo Ridli i ja radili na ‘Gladijatoru’, metafora je bila smrt. Ali, u filmu DOBRA GODINA, razmatrali smo temu reinkarnacije – ne obavezno iz smrti u život, već situaciju kada neko ko je ‘živi mrtvac’, poput Maksa, oživi zahvaljujući iskustvima u Provansi.”

Legendarni glumac Albert Fini, koji glumi Henrija, kaže: “Maks se seća svog ujaka iz vremena kada je tu provodio letnji raspust kao dečak. Sećanja su prijatna, što znači da je sa Henrijem provodio prijatno vreme. Mladi Maks je uživao u njegovom društvu. Filozofija koju Henri prenosi dečaku, uglavnom se odnosi isključivo na vino, ali je tu sadržana i filozofija uživanja u životu. To je bio dobar uticaj na dečaka.”
“Mislim da će se publici probuditi sećanja na njihovo detinjstvo posle gledanja ovog filma,” kaže 14-godišnji Fredi Hajmor, koji glumi mladog Maksa. “Navešće vas da se osvrnete na stvari koje su se desile u vašem životu. Mladi Maks tada nije znao koliko su važne lekcije ujka Henrija. Ali, kada je odrastao i vratio se na to mesto, shvatio je koliko su bile važne za njegovo odrastanje.”

O GLUMCIMA
RASEL KROU (Maks Skiner) je tri puta uzastopno nominovan za Oskara za najboljeg glumca za svoju uloge u filmovima “Insajder” (1999) Majkla Mana, “Gladijator” (2000) Ridlija Skota i “Blistavi um” (2001) Rona Hauarda. Dobio je Oskara i brojne nagrade za film “Gladijator”.
Posle ovog trostrukog trijumfa igrao je u filmu “Gospodar i vojskovođa: Daleka strana sveta” koji mu je doneo nominaciju za Zlatni Globus.
Ponovo se ujedinio sa rediteljem Ronom Hauardom u drami “Čovek Pepeljuga”. Za svoj rad je četiri puta nominovan za Oskara.
Tu su i “Poverljivo iz L.A.”, sportska drama “Misterija, na Aljasci” i akciona drama “Dokaz života”.
Na američkom filmu je debitovao vesternom “Brzi i mrtvi” pored Džina Hekmena, Šeron Stoun i Leonarda Di Kapria. Glumio je i u filmovima “Virtuosity”, “Heaven’s Burning”, “Breaking Up”, “Rough Magic”, “The Sum of Us”, “For the Moment”, “Love in Limbo”, “The Silver Brumby”, “The Efficiency Expert” i “Prisoners of the Sun.”
Rođen na Novom Zelandu, Krou se preselio u Australiju gde je takođe bio cenjen njegov rad na filmu i gde je dobio mnogo nagrada. Među njegovim filmovima su i “The Crossing”, “Dokaz”, “Romper Stomper” i “Između čekića i nakovnja”.

Pet puta nominovan za Oskara, ALBERT FINI (ujka Henri) je britanski pozorišni i filmski glumac čija se blistava karijera proteže u čitavih pola veka.
Iako je poznat po sjajnim ulogama u filmovima kao što su “Tom Džons”, “Noć mora pasti”, “Dvoje za put”, “Ubistvo u Orijent Ekspresu”, “Shoot the Moon,” “Garderober,” “U podnožju vulkana” i “Erin Brokovič”, Fini se prvo proslavio upravo svojim radom u pozorištu.
Filmom “Tom Džons”, koji je dobio četiri Oskara, osvojio je sijaset nagrada .
Posle velikog uspeha sa “Tomom Džonsom”, Fini je snimio film “Noć mora pasti”, a potom je glumio u romantičnoj drami “Dvoje za put”, pored Odri Hepbern. Iste godine debitovao je kao reditelj filmom “Čarli Babls”, u kojem je debitovala glumica Lajza Mineli.

Preostali značajni filmovi su: “Ubistvo u Orijent Ekspresu” Sidnija Lameta, “Dvoboj do istrebljenja” Ridlija Skota, “Skrudž” Ronalda Nima, “Shoot the Moon” Alana Parkera, “Detektiv” Stivena Frirsa, “Garderober” Pitera Jejtsa, “Eni” i “U podnožju vulkana” Džona Hjustona, “Siročići” Alana Pakule, “Milerovo raskršće” braće Koen, “Brauningova verzija” Majka Figisa, “Putevi droge” i “Erin Brokovič” Stivena Soderberga, “Krupna riba” i “Mrtva nevesta” Tima Bartona i drugi.

MARION KOTIJAR (Fani) na američkom filmu je debitovala ulogom u “Krupnoj ribi” Tima Bartona.
U rodnoj Francuskoj poznata je po ulogama u filmovima “Taksi” producenta Lika Besona (i njegova dva nastavka), i “Veridba je dugo trajala” u režiji Žan-Pjera Ženea.
Kći dvoje pozorišnih glumaca, karijeru je započela u 16-oj godini u filmu “Priča o dečaku koji je želeo poljubac”. Poznata je i po filmovima: “Lisa”, “Privatna afera”, “Dečija igra”, “Lubav je u vazduhu”, “Kavalkada” i dr.

FREDI HAJMOR (mladi Maks) nedavno je glumio u dva velika hita: “Čarli i fabrika čokolade” Tima Bartona i “U potrazi za Nedođijom” Marka Forstera.
Hajmor, rođen u Engleskoj, glumačku karijeru započeo je u šestoj godini u filmu “Women Talking Dirty”, kao sin Helene Bonam Karter, a potom je glumio u filmovima “Dva brata” Žan-Žaka Anoa i “Five Children and It” uz

O EKIPI
RIDLI SKOT (reditelj, producent) dva puta zaredom je nominovan za Oskara za najbolju režiju, za filmove “Pad crnog jastreba” i “Gladijator” koji je dobio pet Oskara (od 12 nominacija), uključujući one za najbolji film i najboljeg glumca (Rasel Krou).
Oba hita učvrstila su njegovu reputaciju jednog od najinovativnijih, najuticajnijih i najraznovrsnijih reditelja današnjice.
Tokom studija na Kraljevskoj Akademiji Umetnosti u Londonu, Skot je završio svoj prvi kratkometražni film.

Posle diplomiranja, dobio je nagradno putovanje u Sjedinjene Države. Tamo je radio za Time Life, Inc., gde je stekao značajno iskustvo radeći sa nagrađivanim dokumentaristima Ričardom Likokom i D.A. Penebejkerom. Po povratku u Veliku Britaniju, pridružio se ekipi BBC kao scenograf i za manje od godinu dana, napredovao do pozicije reditelja nekih od njihovih najpopularnijih TV programa.
Posle tri godine, osnovao je svoju kompaniju, RSA, koja je uskoro postala jedna od najuspešnijih reklamnih producentskih kuća u Evropi. Tokom godina, Skot je režirao preko tri hiljade reklama.

Sa reklama (koje je nazivao “džepnim filmovima”) prešao je na film 1977, režirajući “Dvoboj do istrebljenja” koji mu je doneo Nagradu žirija na Kanskom filmskom festivalu. Drugim filmom je promenio žanr, prešavši iz prošlosti u zastrašujuću budućnost, naučno fantastičnim trilerom “Osmi putnik” koji je dobio Oskara za najbolje vizuelne efekte.

Ostao je u budućnosti i u svom sledećem filmu, “Blade Runner” (“Istrebljivač”), koji se smatra remek delom savremene filmske umetnosti.
Do kraja decenije snimio je još tri filma: bajku “Legenda” sa Tomom Kruzom; urbani triler “Neko da me čuva” sa Tomom Berindžerom i gangsterski ep “Crna kiša” sa Majklom Daglasom i Endijem Garsijom.

1987. godine, Skot je osnovao Percy Main Productions sa ciljem da proizvodi dugometražne filmove. Prvi film koji je potom režirao bio je “Telma i Luiz”. Glumile su Suzan Sarandon i Đina Dejvis, a film je imao pet nominacija za Oskara, uključujući prvu Skotovu nominaciju za najboljeg reditelja. Usledio je film “1492: Osvajanje raja”, istorijski ep o Kristoferu Kolumbu sa Žerarom Depardjeom u glavnoj ulozi.

1995. godine, zajedno sa svojim mlađim bratom Tonijem, osnovao je Scott Free productions, kompaniju koja je napravila filmove “Bela oluja” sa Džefom Bridžisom, “G.I. Jane” sa Demi Mur, i “Hanibal” sa Entonijem Hopkinsom i Džulijen Mur. Sva tri filma je Ridli Skor i režirao.

Potom je režirao komediju “Prevaranti” sa Nikolasom Kejdžom i Semom Rokvelom, i epsku priču o krstaškim ratovima “Nebesko kraljevstvo” u kojoj su glumili Orlando Blum i Džeremi Ajrons. Ponovo će stati iza kamere za potrebe snimanja drame “Američki gangster”, u kojoj će ponovo sarađivati sa Raselom Krouom i po prvi put sa Denzelom Vašingtonom.

Kao priznanje za doprinos umetnosti, Skot je dobio plemićku titulu 2003. godine.

Originalni naziv: A GOOD YEAR
Premijera: 2006-11-30
Režija: Ridley Scott
Uloge: Russell Crowe, Marion Cotillard, Aaron Eckhart, Albert Finney, Tom Hollander, Didier Bourdon