Koje je glavno pitanje? Ništa duboko ili metafizično, već staro dobro "šta bih ja učinio da se tako nešto meni desi ". Predpostavljam da se sada S.S. zadovoljno smeši u svom visokom dvorcu, pošto je verovatno to i bio cilj filma. Doduše, film je prvenstveno usmeren na publiku Sjedinjenih Država, koja bi trebala da se zapita šta ako ponovo nekoliko putničkih aviona promaši aerodrom za nekoliko oblakodera, i da li bi možda trebali na povratku kući umesto odlaska na kuglanje ili kasno piće, svrate u lokalni regrutni centar i urade svoje malo u Iraku ili Afganistanu, i da se po mogućnosti, ne vrate putem "improvizovane eksplozivne naprave". To je sve u redu, ali da li sam i ja jedan od onih koji su trebali da budu podstaknuti na to pitanje, budući da živim u zemlji drugog (a možda i trećeg) sveta. Nisam siguran, ali je rezultat isti – šta bih učinio da u mom kraju iz asfalta počnu da izlaze gigantski roboti koji spaljuju komšiluk?

U fimu, Tom Kruz konstantno beži i beži, što ne samo da je najjednostavnija ideja, već izgleda kao najbolja. Kako kaže stara poslovica – daleko od intergalaktičkih zraka smrti, daleko od sopstvenog ugljenisanog leša. Ali kao što to Tomi otkriva, ne možeš bežati zauvek jer Alien-a ima na sve strane, a i drugi ljudi postaju još opasniji nego inače. Plus, mehaničko-električne naprave su postale nesigurne i sklone crkavanju, tako da vam preostaju samo mišići kao prevozno sredstvo (svi vi eko-frikovi koji glancate svoje biciklove i proklinjete vozače-silovatelje majke prirode, znam da živite za te dane). Znači, bežanija otpada, sem ako niste senzonski takmičar na Tour de France-u.

Koje su druge opcije? Možete da se borite! Pokažite vanzemaljsko – terorističko –funadametalističko - komunističnim osvajačkim gadovima ko je kod koga došao. Baš Vi možete da podignete prvu ustaničku pušku u svom ulazu i kasnije, kada sveopštenarodni pokret vrati osvajače nazad u Nema..umm, u svemir. Škola, ulica, ili neka neuspešna firma nosiće Vaše ime, a deca će vas mrzeti pošto će morati da znaju kada ste rođeni i koji ste skromni zanat praktikovali pre nego što su stigli dušmani i naterali vas da postanete heroj. Doduše, loša strana je što će te vi biti odavno mrtvi. Vanzemaljci koriste jako napredno oružije, naprednije čak i od onog koje sanjaju nausamljeniji generali u svojim vlažnim snovioma. Štitovi, laseri, senzori, Raspevani venac 500-te genracije, sve je tu, tako da naša bedna ljudska oružija, čak i ona sa oznakama tipa x122mq907, mogu samo da im pljunu pod višeslojno kristalno okno intergalaktičkog broda. To i nije previše čudno, pošto smo se, kao vrsta, uvek više fokusirali na međusobno isrebljenje, nego na neke tamo šašave vanzemaljce. Avaj...

Znači, borba otpada. Možete da se skrivate, strategija koju TomTom takođe obilno upotrebljava. Vanzemaljci spale grad, vi pobegnete, oni odu, a vi se onda polako ušunjate nazad u grad sa zlobnim osmehom koji govori "Suckers". Potom se uvučete u neki razrušeni šoping centar i živite srećno na kozervama mesnih narezaka i šećera u prahu. Ne zvuči tako loše, zar ne? Eee, ako si u stanju da savladaš međuzvezdano putovanje, znači da nisi previše naivan. Vanzemaljci koriste taktiku koji bi, da smo Marinci u Vijetnamu 60-tih, zvali agresivno patroliranje. Naime, prepredeni osvajači se vraćaju iznova i iznova na uništena područja i pretražuju ruševine, u potrazi za preživelima i, predpostavljam, zadnjom epizodom Ali Mekbil. Njihove metode su, sa druge strane, prilično jednostavne i ponekad iznenađujuće površne, ali to nadomeštaju upornošću, tako da ako vas ne ufate danas, ufatiće vas sutra...

Međuplanetrarne žmurke otpadaju. Pa šta onda ostaje, sveca mu njegovog? Dobro pitanje, a ja sam smislio odgovor, posle mnogo časova razmišljanja, i to u vidu mogućnosti koje film ne predviđa. Inspiraciju sam našao u starom crtaću, gde glavni lik izgovara biser mudrosti: " Ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se."

To je rešenje! Zašto bežati ili pucati na njih. Ja bih radio za njih. To je pravi i istinski ljudski put, baš kao što nas uči istorija. Američka konjica je imala vodiče Indijance kada je ratovala protiv Ludog Konja i drugara. Osamdeset procenata holandskih preduzeća je trgovalo sa okupatorskim Vermahtom 40-tih. Indijske maharadže su ratovale rame uz rame sa Britancima stotinama godina protiv svojih rivala. Korets je imao oko hiljadu konkvistadora i preko sto hiljada ratnika iz raznih plemena centralne Amerike kada je napao Aztečku imperiju. Mogu da se kladim da je u svakoj okupaciji, na jednog pobunjenika, padalo bar dva "koopreativca". Čemu otpor? Mi, tj. ljudi, sisari po klasifikaciji, instinktivno znamo ko je alfa mužjak. U slučaju da iz zemlje počnu da izlaze roboti ubice iz svemira, svima bi trebalo da bude evidentno da to nismo mi. Ponekad treba biti fer sportista i priznati poraz pre nego što utakmica i krene. Već se vidim u privezanoj fotelji na vrhu jednog od onih džinovskih robota, telapatski, ili kako već, povezan sa pilotom, mojim novim najboljim drugom, sa kojim ćaskam, suptilno ga savetujući, dok se on bavi socijalnom rekonstrukcijom. Uostalom, ko kaže da smo mi bolji od vanzemaljaca? Možda oni zaslužuju ovu planetu više nego mi. Pogledajte šta se desilo dok smo mi bili za volanom. Zagađenje, otuđivanje, nuklearno oružije, Paris Hilton, Italija, sojino meso, poslednji album Metalike; ne znam za vas, ali za mene je to prilično poražavajuća statistika. Sve bi to nestalo pod upravom vanzemaljaca. Mi smo imali svoj krug na seoskom biciklu, a sada je došlo vreme da ga prepustimo dalje. Istina, ne znam kakvi bi oni vladari-menadžeri bili, ali teško da bi mogli da budu gori od nas...

Možemo da okrenemo priču ovako – prisetite se kako izgledaju ratovi na Zemlji; kako bi izgledalo kada bi mi našli planetu koju želimo, a koja je nastanjuju vanzemaljci, tehnološki hiljade godina iza nas.

E, to bi već bilo strašno.