Još u rodovsko-plemenskom uređenju javlja se nejednakost među ljudima koja uslovljava njihova različita ponašanja. U ljudskoj je prirodi da želi ono što je zabranjeno i da krši moralne norme. E sad, da bi društvo opstalo i da bi se sprečila anarhija, moralno neprihvatljiva ponašanja morala su biti sankcionisana.
U početku je sve bilo regulisano običajnim pravom, a prvi pisani akt je Hamurabijev zakonik iz 18.veka p.n.e. Zakon je sadržao 250 odredbi kojima se regulišu društveni odnosi, a kažnjavanje je bilo po principu "oko za oko, zub za zub". Prvi pisani zakon u staroj Grčkoj je Drakonov zakonik iz 621.g.p.n.e., izuzetno rigorozan zakon za koji se govorilo da je pisan krvlju. Rimljani su imali "zakon 12 rimskih bronzanih tablica" a rimsko pravo je i dalje predmet proučavanja na fakultetima.
Ono što je zajedničko svim ovim, pa i kasnijim pisanim zakonima, je smrtna kazna kao najsuroviji vid kažnjavanja pojedinaca. Tokom istorije metode izvršenja su se menjale. Sa društvenim napretkom egzekucije su postale mnogo humanije I ređe. U antičkoj Kini osuđenici bi bivali rastrgnuti uz pomoć 4 ili 5 konja I to je jedan od najužasnijih metoda egzekucije. U starom Rimu su na osuđenike puštali grupu krvoločnih pasa, lavova i drugih životinja. Još jedan karakterističan rimski način izvršenja smrtne kazne je razapinjanje na krst kažnjavanje Hrišćana zbog monoteističke religije.
U srednjem veku osude na smrt nisu bile nimalo redak slučaj. Uglavnom su bile verskog karaktera i pogađale su sve protivnike zvanične crkve. Tako su nakon iskonstruisanih suđenja, najčešće uz svedočenje 2 svedoka mnogi ubijeni ni krivi ni dužni. Najviše su na udaru bile žene, koje su pod optužbom da su veštice spaljivane na lomači. Na lomači su živi spaljivani i jeretici, ali i neki od najgenijalnijih umova i mislilaca. Đordano Bruno i njemu slični lišeni su života zbog svojih slobodarskih ideja. Nešto kasnije u toku francuske revolucije uvedena je giljotina. Na njoj je odrubljeno mnogo glava poznatih Francuza tog vremena između ostalih i Maksimilijan Robespjer, jedan od vođa revolucije, okončao je svoj život na giljotini. U srednjem veku korišćene su jos neke brutalne metode egzekucije: nabijanje na kolac, vešanje, davljenje, odrubljivanje glave.
 |
| Električna stolica - jedan od najrasprostranjenijih načina za izvršenje smrtne kazne |
U novijem vremenu najzastupljenija metoda je streljanje, uostalom ovako se i kod nas izvršavala smrtna kazna dok nije ukinuta zbog ulaska naše zemlje u Savet Evrope. U Americi se za egzekuciju najčešće upotrebljava električna stolica. Nju je oko 1880.godine konstruisao Edison (pronalazač sijalice), a radi na principu propuštanja struje od nekoliko hiljada volti kroz ljudsko telo. U poslednje vreme u svetu se sve više koristi smrtonosna inekcija koja nakon ubrizgavanja izaziva smrt bez agonije. Moram priznati da je ovo ipak najhumanija upotreba smrtne kazne. Ipak, u nekim muslimanskim zemljama održala se tradicionalna smrt kamenovanjem - namenjena seksualnim prestupnicima.
U svetu trenutno 74 zemlje imaju smrtnu kaznu kao zakonski vid kažnjavanja. Bez smrtne kazne je cela Evropa (izuzev Belorusije), Australija, Kanada i Novi Zeland. Najveća upotreba smrtne kazne je u Narodnoj Republici Kini gde je po zvaničnim podacima 2004.godine bilo više od 3400 izvršenja.
Prvih 12 zemalja u svetu po broju smrtnih kazni i učestalost po podacima Amesty International (svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava).
|
|
ZEMLJA |
2004. |
na 100 mil. stan. |
|
1 |
Kina |
3,400+ |
260 |
|
2 |
Iran |
159+ |
230 |
|
3 |
Vijetnam |
64+ |
77 |
|
4 |
SAD |
59 |
20 |
|
5 |
Saudijska Arabija |
33+ |
130 |
|
6 |
Pakistan |
15+ |
9.4 |
|
7 |
Kuvajt |
9+ |
400 |
|
8 |
Bangladeš |
7+ |
5 |
|
9 |
Egipat |
6+ |
7.9 |
|
10 |
Singapur |
6+ |
140 |
|
11 |
Jemen |
6+ |
30 |
|
12 |
Belorusija |
5+ |
48 |
|
