Gledala sam dosta filmova o kockarima, čitala knjige, novinske članke, i tu skontala da profesionalni kockari samo životare i igraju oprezno s minimalnim ulozima. Ali, da li je baš tako…

Volim kad me zaslepi čitava lepeza automata za kockanje, sa svim onim treperavim svetlima. Stolovi za blekdžek, i oni za kreps izmešani sa stolovima za rulet i otvoreni poker. Kockala sam se nekoliko puta iz zabave, ali nikada ozbiljno. Svaki igrač je na kraju gubitnik.

Blekdžek - diler deli dve karte, sabiraš ih i pokušavaš da se približiš što više broju 21, a da ne prekoračiš. Ako želiš još jednu kartu pokažeš rukom na sto, ako želiš da ostaneš na tome što jesi, odmahneš rukom. Ako imaš preko 21 puko si (pardon - izgubio si pare), ako dobiješ 21 s prve dve karte – blekdžek - isplaćuju ti jedan i po put više od onoga što si uložio. Ali pravila umeju da budu i varljiva. Postoji li način da kartama uđeš u trag? Treba pratiti deljenje. Može se izračunati čak i procenat ulaska niskih karata u deljenju. Istinski dobri igrači mogu da uđu u trag grupi od petnaest karata kroz mešanje šest špilova bez mnogo muke. To je više matematika nego magija. Treba pratiti karte otpisujući one što su već podeljene. Naravno u pitanju je timski rad (oprezno, svaki tim može biti provaljen).

Ima ljudi koji dobro zarađuju na kartama i zovu ih brojačima karata. Oni su razvili brojne taktike. Profesionalno brojanje je zapravo samo postupak korišćenja prednosti statističke prirode blekdžeka.

U većim slučajevima kockarnice upropašćuju ljude. Igre su tako osmišljene da daju kockarnicama popriličnu prednost. Bilo ko dovoljno glup da sedne i zaigra, plaća sva ona neonska svetla i sva besplatna pića. Oni utvrđuju pravila po kojima oni uvek pobeđuju.

A ja opet stojim pri tome da se u blekdžeku može pobediti. Za razliku od svega ostalog u kazinu to je igra pamćenja. Ima svoju prošlost - već izašle karte; i budućnost - karte koje će tek izaći. Ako si pametan, možeš to da iskoristiš i preokreneš igru u svoju korist. Suština igre je u kontinuiranoj verovatnoći. Ovo jednostavno znači da ono što vidiš utiče na ono što ćeš videti (jedva čekam otvaranje novog kazina u Beogradu, pa da pokušam i da dokažem to).

Velika kazina imaju više od hiljadu kamera namontiranih po celom objektu. Sve što se desi snima se i usmerava ka komandnom mestu. Tu su i dvostrana ogledala koja se prostiru duž celog plafona. Iznad njih su momci iz obezbeđenja sa dvogledima koji bulje u vas. Oprezno. Zatim portabl predajnici, špijun bube, i super jaki usmereni mikrofoni.. Sada je kamerama potreban samo ugao od 25 stepeni za slikanje lica i mogu da uhvate po desetine lica istovremeno. To je kao Veliki brat Velikog brata.. Ali ni tu nije kraj. Tehnologija je sve savremenija. Termografija. Pri ulasku u kazino svačije lice daje drugačiju toplotnu sliku. Onda je tu i hod, način na koji se osoba kreće. Pa uši. Uši su čak i bolje od otiska prstiju, jer ih je lakše zapaziti i teže sakriti (to vam sve pričam ako ikada budete izbačeni iz kazina jer ste “varali” da se ne možete vratiti kamuflirani ili izmenjenog izgleda, uši će vas odati).

Pa šta još da vam kažem. Gledajte film “Kišni čovek” ili “Ocean 11” možda vam pokrene mozak i da ideju za neke pustolovine :)))))))