Kao što i sami znamo teorija i praksa su dva potpuno različita koncepta. Kako smo mi balkanci (a i balkanke) vrlo uspešni teoretičari, praktična rešenja nam nisu toliko bliska. Ja sam lično vaspitan da uvek kada mogu platim devojci piće ili večeru, jer pobogu kako može ona da izvadi novčanik i plati svoje piće ili ne daj bože plati celu turu. Ovo je stvarnost i tu se neće mnogo promeniti u narednom periodu, jer se neke navike vrlo teško menjaju, ali ne bi bilo loše da se o ovome napiše po koji tekst.

Moje lično iskustvo je da devojke izlaze u grad sa nekom sićom u tašni, jer znaju da će zasigurno račun biti plaćen od strane muškog društva, čak će se i takmičiti ko će platiti račun. Momak koji plati račun je u očima devojke najbolja šansa za dalji provod, jer mu je džep dovoljno dubok da plati za sve njene prohteve. Ovo u našim glavama stvara želju da se po svaku cenu takmičimo i plaćamo račune dok ne vidimo dno našeg novčanika. Nemam, ništa protiv plaćanja, ali ono što mi ide na živce je iskorišćavanje naše želje da ispadnemo fer i ispunimo svoju obavezu kao muškarci. Meni u nekim situacijama čak i prija da platim turu, jer je provod bio super i želim to i da pokažem.

Iskusio sam obe situacije. Bio sam i u društvu devojaka koje su očigledno izlazile u grad s namerom da zarade po koje piće ili možda večeru, a na drugoj strani sam bio i u društvu devojaka koje su htele da mi iskopaju oči kada sam insistirao da platim piće. Ne moram da vam kažem koje sam devojke više poštovao i za kojima sam više jurio. Sam taj osećaj da je devojka nezavisna i da se drži određenih principa je vrlo privlačna. Sve devojke koje su mi platile piće ili večeru su od mene dobile mnogo više nego bilo koja druga devojka.

Voleo bih da vidim ovakav odnos mnogo više nego obično, jer će ovo olakšati da se teorija i praksa najizad poklope.