Mozak mafije nalazi se na Siciliji a njeni sledbenici su prisutni svuda. Obično mafijaši za sebe kažu da nisu kriminalci već “poštovaoci zakona časti i odbrane veličine duše” ili ”časni ljudi koji pomažu slabima i ne iskorišćavaju ih”. Mafija je moć. Ona predpostavlja haos koji treba držati pod kontrolom, pri čemu svako dobro zna svoju ulogu. U tom smislu srž problema je reket, koji koristi nasilje da bi zadržao monopol, u stvari zastrašivanje lopova, izdajnika, svedoka i konkurenata.

U SAD mafija je poprimila multiregionalan karakter kakav nije imala u Italiji. U Njujorku, mafijaška porodica nema mnogo veze sa krvnim srodstvom pa u međumafijaškim sukobima često se na suprotnim stranama nalaze roditelji i sinovi ili braća. Da bi realizovala svoje ciljeve, mafijaška organizacija reguliše odnose unutar svake pojedine grupe - što ne znači da ona to i uspeva. Nastaju oštri sukobi, pa tako nasilje postaje odlučujući element. Suprotno ovome Valaci, Bonano, Djentile buseta, Kalderone i još neki prikazuju sebe kao mudre ljude koji primenjuju propise, traže posredovanje i izbegavaju sukobe, a nasilje koriste samo kao poslednje sredstvo.

Samo u periodu od 1901 do 1914 u SAD je stiglo više od 800 000 Sicilijanaca. Oni koji bi se snašli dovodili bi svoje zemljake željne zarade, pustolovina…Na mnogim ucenjivačkim pismima nalazio se u to vreme pečat organizacije zvane “Crna ruka”(Mano Nera­), koja je označavala fenomenologiju kriminalne prakse. Moć Don Vito Kaso - Feroa zasnivala se na mreži veza na dva kontinenta. Organizovao je transport na ribarskim brodovima od Italije do Tunisa, a zatim odatle na liniji Marsej – Njujork (sve pokušavam da u glavi ne dovodim u vezu činjenice sa jednom našom nacijom ali mi to ne uspeva, sve me nekako podseća na njih).

I da ne nabrajam sada imena poznatih mafijaša, preći ću na jedan novi segment koji je mene jako zainteresovao. A to je konstatacija da su žene bile bolji mafijaši od muškaraca. (sperm’te se sperm’te…)

Anđela Ruso je bila ćerka šefa mafije u Palermu. Braća su joj umrla a ona je kao najstraija preuzela ulogu sina u porodici. A kada je njen otac umro odvažno staje na čelo porodice. Dilovala je drogu. U 70-oj godini, poznata kao “baka heroina” već je četiri generacije svoje porodice uključila u trgovinu drogom.

U početku su žene tek povremeno korišćene kao kuriri. Ali, vremenom su polako ulazile u posao. Bile su savršen paravan: lukave, pametne i opasne žene. U mafiji su bile pravi majstori za izbegavanje optužbi.

Tatjana Imparato je bila ćerka šefa mafije jednog malog mesta blizu Napulja, visoka, vitka. Volela je stil života mafije. Koristila je ime svog oca kao najveću pretnju. A kada je njen otac poginuo, zauzela je njegovo mesto - vodila je klan, izdavala je naređenja i uterivala je (da izvinete) reket.

Žene su najviše mrzele izdajnike porodice.

Severia Palazolo, lepa i elegantna, žena pedesetih godina, supruga je šefa mafije Bernarda Provezana. Nosi skupocenu odeću najboljih italijanskih kreatora, njeni sinovi su završili najbolje strane škole i govore perfektno engleski i nemački. Severija je milione uložila u nekretnine i firme registrovane na Siciliji, iako nema nikakvih ličnih prihoda. Kada je optuživana za pranje novca, uvek je uspevala da prikrije dokaze, tako da je hapšenje izbegavala punih deset godina.