Sve oko nas se vrtoglavo menja. Nauka i tehnologija napreduju kao nikada ranije u istoriji. Komunikacija se širi po planeti i povezuje najudeljenije tačke sa drugim naudaljenim tačkama. Bolesti se iskorenjuju, a ljudski vek se produžava, čak i u regionima koji su do pre nekoliko godina smatrani zaostalim. Britni Spirs je trudna. Međutim, i pored svega, neke stvari se nikada ne menjaju. Jedna od njih je rat. Isto tako danas, kao i oduvek, neki ljudi u njima učestvuju ne iz ljubavi, mržnje ili neke druge emocije, već zbog novca. Nekada smo ih zvali Psi rata. Danas je to politički nekorektno, pa ih zovemo plaćenicima. Ako se pitate kako možete da sami postane jedan od njih, postoji nekoliko mogućnosti, pa vi samo odredite gde najbolje pripadate.

Vi ste: Bivši član jedinice vojske, policije, ili bilo koje druge naoružane organizacije, po mogućnosti elitne. Vaš staž se meri desetinama godina, od kojih su mnoge provedene na mestima na kojima niste bili. Pravi ste bunar iskustva, i instinkt koji ste pri tome dobili vas čini ubojitijim od Klint Istvuda u svim njegovim filmovima (čak i u "Mostova okruga Medison").
Vaši budući poslodavci su: Ogromne međunarodne korporacije tesno povezane sa državnim vrhom.

Kontaktiraćete ih: Nikako. Oni će kontaktirati vas.

Profil posla: Očuvanje i implementacija interesa dotične korporacije. Jednostavno, postaćete član njihove privatne vojske. Komandna sturktura koja će vas tamo zateći bi trebalo da vam bude dobro poznata, pošto je sastavljena od ljudi kao vi, tj. bivših pripadnika oružanih snaga, izabranih zbog svojih sposobnosti i profesionalizma.

Lokacija posla: Svetska žarišta poput Iraka ili Afganistana, posuta poslovnim mogućnostima, ali i opasnostima. Budući da se obično ne zna gde leže lojalnosti građanstva, vi obezbeđujete sigurnost.

Podrška: Šta god vaša vojna duša ište. Plata može da vam ide i do 1000 dolara dnevno, plus obezbeđeni troškovi. Naoružanje koje koristite je po NATO standardima, a ako želite nešto dodatno, samo treba da zatražite.

Minus: Najčešće ste predmet mržnje lokalaca, pošto simbolizujete pohlepu i amoralnost rata. A budući da radite u krajnje nestabilnim regionima, preplavljenim lako dostupnim oružijem, stanovnici neće iznositi protest u vidu demonstracija i uvredljivih slogana.

Vi ste: Bivši policajac, čuvar banke, i slično. Nikada niste učestvovali u borbi, ali ste videli dovoljno gustih situacija.  Poznajete ljude, i sposobni ste da primetite kada nešto nije sasvim na mestu.

Vaši budući poslodavci su: Nedavno formirane kompanije koje imaju veoma dopadljive prezentacje na internetu, prepune pastelnih, umirujućih boja, fotografija ozbiljnih ljudi koji se rukuju, i iznenađujuće malo teksta.

Kontaktiraćete ih: Kao i za svaki drugi posao, slanjem svoje aplikacije i CV-a. Ako im se dopadnete, sledi poziv za intervju.

Profil posla: Telohranitelj+vozač. Uz zaposlenje dolazi i dodatna obuka, gde niko od vas neće tražiti da skočite ispred metka, već da, ako situacija zahteva, položite svoje metke pred druge.

Lokacija posla: Zemlje u razvoju i/ili tranziciji poput Meksika ili Rusije gde je pitanje " A odakle vama u početku toliko para?" najuvredljivija stvar koju možete nekome reći. Klijenti za koje ćete raditi su, iz opravdanih ili neopravdanih razloga, zabrinuti za svoju sigurnost, i zato traže ljude poput vas. Jedino što niste lokalni siledžija koji je shvatio da mu treba malo više novca za pivo, već tih i odmeren profesionalac iz druge zemlje, što daje dodatnu dozu stila, koji će, najverovatnije, biti očajnički nizak kod vaših klijenata.

Podrška: Vozila! Jedino što će razlikovati vaše od tenka će biti činjenica da vi nećete imati gusenice i cev. Imaćete na raspolaganju najmanje dva nova, oklopljena i frizirana džipa čija će vožnja u vašim obučenim rukama biti prava uživancija. Takođe možete da računate na odgovarajući izbor indiskretnih pištolja (ništa od AK-47), kao i na odlično krojena i malo konzervativna odela.

Minus: Postajete zaista dobro plaćeni tek posle dosta godina pozitivnog poslovanja, što nije lako postići. Jedan mrtav ili kidnapovan štićenik, i ode mukom stečena reputacija.

Vaši budući poslodavci su: Diktatori, kraljevi, prinčevi, prestolonaslednici, ambiciozni generali, poglavice...

Kontaktiraćete ih: Preko kodiranih oglasa na kraju časopisa koji se bave oružijem i vojskom. Najčesce su to oni koji nude "organizvane turističke ture" zemalja u koje ni jedan normalan turista ne bi otišao.

Profil posla: Kog posla? Zvanično, vi ne postojite. Ali nezvanično, moći ćete da radite bilo šta, dokle god ste spremni na to. Vašim poslodavcima neće nedostajati mašte, tako da ćete dobijati zadatke kao što su spaljivanje sela, atentati, hemijski napadai i druge stvari na koje Ženevska konvencija ne gleda blagonaklono.

Lokacija posla: Većinu imena mesta na koje odlazite nećete moći da izgovorite, a nalazićete ih na karti sveta ukazivanjem na kontinet na kojem leže. U njima su stvari kao što su vojska, policija, granice, i genralno, sve ono što nazivamo "državna struktura", veoma slobodno shvaćeni pojmovi. Jedina stvarna moć je ona iza koje stoji vatrena, a tu upadate vi. Naći ćete se usred borbe za vlast koja traje generacijama i koja je neobjašnjivo kompleksna, ali vas to neće zamarati. Vi ste tu da se provedete!

Podrška: Gotovo sve će biti prepusteno vašoj samoinicijativi. Iako ste, u teoriji, plaćeni i opremljeni od strane poslodavca, činjenica da ste vi potrebni dovoljno govori o realnom stanju. Naravno, minimalna cifra oko koje ste se dogovorili će biti ispoštovana, ali su svi bonusi isključivo na vama. Bez brige, tu neće biti zakona koji će vas ometati; sve je na nivou zakona školskog dvorišta: Ako možeš da uzmeš, uzmi. Isto će važiti za vaše oružije i opremu, pa očekujte sve od pušaka iz prvog Svetskog rata, pa do najsavremenijeg ličnog naoružanja proizvedenog u nekoj Nordiskoj zemlji.

Minus: Sem činjenice da se nalazite u višegodišnjem ratu gde ne postoje nikakava pravila, i gde ne samo da vas neće sahraniti, već će vam najverovatnije pojesti jetru? Pa, moraćete da pijete flaširanu vodu...

Ovo su neke od mogućnosti koje se protežu kroz svet privatne idustrije obezbeđenja. Teško je objektivno govoriti o plaćenicima, bez zalaženja u moralno osuđivanje. Ali jedno im se mora priznati: Ljudi koji postaju plaćenici su potpuno svesni svojih motiva. Nema zaluđivanja ili pretvaranja. Nema patetičnih govora za podizanje morala. Ugovor se podpisuje i oni polažu živote na vatreni procep. Kada jedan od njih umre, nema dirljive procesije. Niko ne spušta zastavu, niko ne svira himnu, i nema počasnog plotuna.

Ostaju neoplakani i odmah zaboravljeni.

Verovatno baš onako kako su i želeli...