More termina zahteva kratko razjašnjenje:

- Wireless:

Obuhvata tehnologiju bežičnih komunikacija bilo koje vrste. Šire gledano, pod taj termin spadaju i Infrared i Bluetooth komunikacije. Ipak, najčešće se podrazumeva radio-frekventna komunikacija IEEE 802.11 standarda.

- IEEE 802.11:

Svetski usvojeni standardi koje utvrđuje IEEE, svetska asocijacija inžinjera elektrotehnike. Oprema koja ispunjava ove standarde prisutna je između ostalog i u laptop i PDA uređajima, a sve češće i u mobilnim telefonima.

- Wi-Fi:

Wi-Fi je skraćenica od Wireless Fidelity, što je zapravo robna marka kompanije „Wi-Fi Alliance“. Ova industrijska asocijacija teži da obezbedi kompatibilnost IEEE 802.11 uređaja različitih svetskih proizvođača, izdajući prepoznatljiv „Wi-Fi“ sertifikat kao garanciju kvaliteta i kompatibilnosti. U govoru se, međutim, termin Wi-Fi često odnosi upravo na najrasprostranjeniju IEEE 802.11 opremu.

- WLAN:

Skraćenica od Wireless LAN predstavlja lokalnu kompjutersku mrežu (LAN) baziranu na bežičnoj tehnologiji umesto na razvlačenju kablova.

Najčešća primena bežične tehnologije može se grubo podeliti na dve oblasti: wireless Internet provajding i „uslužni“ wireless.

Internet do krajnjih korisnika najčešće stiže bakarnim ili optičkim kablovima. Brz razvoj bežičnih komunikacija i odgovarajuće infrastrukture, jeftina potrošačka elektronika i jednostavnost instalacije sve češće nameću wireless kao najpogodnije rešenje ne samo za individualne korisnike već i za kompanije. Wireless posebno dolazi do izražaja u ruralnim krajevima, gde ne postoji zadovoljavajuća telefonska infrastruktura, te je mnogo jednostavnije i jeftinije postaviti mrežu predajnika.

Neophodnu opremu za krajnjeg korisnika čini pristupna tačka (Access Point) i antena, najčešće flat tipa, ukupne cene od oko 100 evra pa naviše. Kompanijama je ovakav izdatak uglavno zanemarljiv, ali pojedincima možda i nije, pa se često udružuju te uz pomoć dodatnog switch uređaja i nešto mrežnog kabla više ljudi ima pristup preko jedne antene.

WLAN, odnosno lokalne bežične mreže, najčešće su kada je potrebno umrežiti „pokretne mete“, npr. niz laptopova koji se vazda kreću po nevelikom prostoru. Neretko se, međutim, bežično povezuju i desktop računari opskrbljeni wireless LAN mrežnim karticama cene oko 30 evra, kada se želi izbeći „kabliranje“ (koje sa sobom neminovno vuče bušenje zidova, postavljanje kanalica, i slične majstorije).

Veće kompanije nekada povezuju i odvojene zgrade usmerenim bežičnim signalom. Iako je činjenica da se wireless smatra dosta nebezbednom komunikacijom, jer je „prisluškivanje“ kroz etar jednostavno, postoji niz pouzdanih tehnika enkripcije koje daju dovoljnu zaštitu za poslovnu upotrebu.

„Uslužni“ wireless je, međutim, oblast koja je najviše napredovala. Već sa prvom pojavom IEEE 802.11 uređaja integrisanih u laptopovima krenuo je biznis WLAN mreža oličenih u javnim pristupnim tačkama, zvanim Hot-Spots, po hotelima, kafićima, aerodromima, železničkim stanicama, a od skora i javnim površinama tipa parkova, trgova i slično. Uz određenu (sve manju) cenu i relativno jednostavno podešavanje kompjutera Internet je postao na dohvat ruke na svakom posećenijem mestu.

Integracijom IEEE 802.11 komponenti u standardnu konfiguraciju novih modela PDA uređaja, pa čak i mobilnih telefona, dolazi do potpunog buma aplikacija. Elitni restorani i hoteli već uvode bežični sistem narudžbina putem PDA uređaja koji sa sobom nosi svaki član osoblja - dovoljno je da sa udaljenog stola ili iz gostinske sobe na ekranu izabere porudžbinu, i da se ona momentalno nađe na monitoru u kuhinji i već počne da se sprema dok se prima sledeća udaljena narudžbina... Bežični sistemi su najjeftinije rešenje za terenske komunikacije - razmenom slike, glasa, dokumenata, podataka iz naze... Bežični VoIP telefoni postaju hit, pogotovo uz skorašnju pojavu dual-use wireless/GSM telefona. Sve je više novih uređaja baziranih na wireless komunikaciji, prilagođenih specifičnim potrebama - poput praćenja stanja bolesnika u bolnici ili evidencije gostiju simpozijuma.

Prenos podataka u okviru energetskih i drugih postrojenja, gde kabliranje nije moguće, iziskuje bežične komunikacione sisteme. Konačno, kompletan sistem „pametne kuće“ - od inteligentnog osvetljenja i roletni do prepametnog frižidera - bazira se na bežičnim komunikacijama... Primena ima bezbroj, što već osmišljenih što onih koje će se javiti iz konkretnih i specifičnih potreba.

[AVAcom nudi niz gotovih rešenja za navedene sisteme, kao i sisteme prilagođene specifičnim potrebama klijenata]

Šta nam donosi budućnost?

Težnja ka prevazilaženju velikih udaljenosti dovela je razvoja WiMAX tehnologije i IEEE 802.16 standarda, čime je omogućeno efikasno kreiranje WMAN (Wireless Metropolitan Area Network) mreža velikog dometa reda nekoliko desetina kilometara. Očekivana integracija WMAN i GSM mreža u skoroj budućnosti će omogućiti brz Internet doslovce u svakoj tački sveta, kao i ujedinjenje telefonskih i multimedijalnih servisa.

Na malim destinacijama pak teži se što većem protoku podataka, u čemu po najavama prednjače UWB (Ultra Wideband) tehnologije bazirane na ogromnom broju paketa poslatih kroz vrlo širok frekventni opseg u određenom ritmu. Karakteristike koje, pored velikog protoka, uključuju prolazak kroz gotovo sve prepreke, nizak nivo smetnji i malu potrošnju energije, kao i mogućnost bliskog lociranja uređaja na malim razdaljinama, obećavaju široku primenu.

MANet (Mobile Ad-hoc Networks) i Mash topologija uvode bežične sisteme bez pristupnih tačaka, u kojima je svaki korisnik zapravo čini čvor mreže, imajući i ulogu prenosnika signala ka drugim korisnicima. Razni senzorski sistemi već se uveliko baziraju na ovim tehnologijama, a u kombinaciji sa poznatim RF tagovima (o kojima će biti reči nekom drugom prilikom) mogu, na primer, magacine načiniti potpuno autimatizovanim...

Malo li je za početak trećeg milenijuma?

Vladimir Radunović
AVAcom Ing.
http://www.avacom.co.yu/