Istorijat

Još od nastanka interneta, ljudi su imali potrebu da razmenjuju fajlove. Ako ste malo stariji, sigurno se sećate BBC-ova. Na nekima od njih postojali su tzv. “krediti” koliko možete skinuti, što je preteča današnjih ratio-a (odnosa uploaded/downloaded, tj. poslatog/skinutog). Onda je tu bio DCC, setiće se IRC zavisnici, koji je bio ideja za današnje DC (Direct Connect) mreže. Naravno, ako ste želeli samo sa ortakom da razmenite par fajlova, nije vam trebao internet, jer je tu bio HyperTerminal da se povežete direktno sa ortakom. Danas su ovi načini, manje-više, zastareli i trend razmene fajlova je uglavnom na P2P (Peer To Peer) mrežama.

P2P mreže

Termin P2P se danas koristi za mnogo više od ovoga, ali, generalno pričajući, P2P mreže su decentralizovane mreže u kojima jedan računar (peer) izigrava i klijenta i servera, tj. svako može biti povezan sa svakim. Normalno, standarda nema (zar ste i pomišljali drugačije!), pa ste tako u jednoj džungli P2P mreža. Pokušaću da objasnim koncept najpopularnijih mreža, kao i glavne programe sa kojima je najbolje početi eksploataciju istih (za Windows), kao i za šta je koja dobra. Treba napomenuti i da su svi ovi programi besplatni i, velikom većinom, otvorenog koda (jasno je da ako ste velika kompanija, ne možete baš napraviti profit na ovom polju, a da ne prekršite skoro svaki postojeći zakon o zaštiti autorskih dela). Najpoznatije mreže su sigurno: BitTorrent, DC, FastTrack i eDonkey.

FastTrack

Verovatno najstarija mreža koja još uvek radi je FastTrack mreža. Ovo ime vam sigurno ne znači mnogo, ali ako pomenem program Kazaa-u, verovatno će mnogi klimnuti glavom u znak odobravanja. Mišljenje autora ovog teksta je da od te mreže treba bežati kao đavo od krsta. Virusi, reklame, spyware, adware, te potpuna centralizovanost mreže čine je ubedljivo najgorim izborom. Sam program Kazaa je još gori, zatvorenog je koda i vlasničkog tipa, isto pun adware-a i spyware-a i treba ga zaobilaziti u širokom luku, kao i mrežu. Nažalost, primetno je da se, kod nas, manje iskusni ljudi koji žele da skidaju pesme, prvo “uhvate” za Kazaa-u. Jedina dobra stvar (diskutabilno je koliko je ovo dobro) ove mreže je ogroman izbor narodnjaka (što, nikako ne mogu da se opovrgnem osećaju, ima veze sa prethodnom rečenicom).

eDonkey

Ima zaista mnogo programa za ove mreže, ali, ako moram da izdvojim neki, neka to bude eMule. Popularna mazga ima praćenje protoka. tako da morate i Vi nešto da date da biste bolje skidali. Odlikuje se zaista ogromnim izborom fajlova, kao i segmentnim skidanjem (tj. možete skidati neki deo fajla i od ljudi koji isto skidaju taj fajl, a imaju delove koje Vi nemate). Mane su joj što morate čekati u redu za neki fajl, a i kada dođete na red, razočarate se brzinama skidanja. Zbog svega rečenog, ova mreža je dobra uglavnom ako imate neobičan ukus, pa vas zanimaju retke grupe ili stariji ili neamerički filmovi, a dovoljno ste očajni da čekate na to i po nekoliko dana.

DC

DC je skraćenica za Direct Connect mreže, tj. mreže čiji korisnici direktno menjaju fajlove između sebe. Kako sve to izgleda? Na internetu se nalaze habovi (hubs) koji služe kao mesto okupljanja za korisnike. Na hab možete da uđete samo ako imate dovoljno deljenih (engl. shared) fajlova čiju veličinu određuje sam hab. Kada ste na habu, možete da vidite ostale korisnike, njihove liste (kao da im se krećete po hard disku) i možete da pretražujete. Kada krenete da skidate neki fajl, uspostavlja se direktna veza sa drugom stranom (odatle i naziv). Takođe, u priču su uključeni i slotovi, tj. broj ljudi koji može da skida od vas. Ako su kod nekoga korisnika svi slotovi popunjeni, moraćete da čekate da neko završi skidanje da biste Vi počeli. Zbog ovakvog načina konekcije, brzine mogu da budu jako velike, ali morate da držite palčeve da će druga strana biti dovoljno dugo na habu i da neće pobeći. Takođe ne možete da skidate segmentno (možete od više ljudi, ali samo od onih koji imaju kompletan fajl). Ratio se uglavnom ne gleda, tako da je česta pojava hit & run (“skini fajl i beži”) korisnika. Generalno, DC mreže su dobre za muziku i kratke klipove. Programi “predstavnici” DC mreža su DC++, LDC++...

BitTorrent

Definitivno najbrži, najmoćniji i najrobusniji protokol je torent protokol. Nažalost, mana mu je komplikovanost korišćenja (korišćenje torenata zapravo i nije toliko komplikovano, ali je zapanjujuć broj ljudi koji i ne žele da pokušaju, jer, na prvi pogled, sve deluje kao “špansko selo”). Torenti su fenomenalni samo za popularne fajlove (što je fajl popularniji, to prednosti torentovanja više dolaze do izražaja). Kako on radi? Kao prvo, kod torenata morate da vodite računa o ratio-u, naročito na privatnim trekerima (engl. trackers). Treker je, najprostije rečeno, sajt sa koga skidate torent fajlove, a koji vam obračunava ratio. Pre nego što skinete fajl koji želite (npr. film), prvo morate sa trekera da skinete odgovarajući torent fajl. On je jako mali, ima ekstenziju “.torrent”, ali u sebi sadrži jako vredne informacije o filmu koji skidate. Zatim otvorite taj torent fajl u nekom torent programu (BitComet, Azureus, mTorrent) i krenete da skidate film. Deluje malo komplikovano, zar ne? Idemo dalje. Ljudi koji imaju celokupan fajl su seeder-i, a oni koji ga skidaju leecher-i. Sada ide ono glavno: Vi se direktno kačite i na seeder-e i na leecher-e. Svako se kači sa svakim skupljajući delove fajla koji mu trebaju – totalna decentralizovanost, segmetno skidanje, direktna konekcija i sve to bez redova čekanja ili slotova. Najbolje stvari iz svih P2P mreža upakovane zajedno, sve to po cenu “komplikovanosti”. Kada fajl skinete, iz leecher-a prelazite u seeder-e i onda se treba truditi da i dalje povećavate Vaš ratio tako što duže (vremenski) držite taj fajl u Vašoj listi torenata u samom programu. Idealan je za velike i popularne stvari – uglavnom holivudske filmiće, kompletne diskografije (ili samo albume) ili kompletne serijale TV serija.

Šta dalje

Kao i što je kod svega u vezi računara - čitanje, čitanje, i čitanje. Najbolje je naći nekoga na istom provajderu kao i Vi, naročito ako nemate mnogo iskustva. Provajderi mogu da zatvore sve portove, što zapravo znači da Vam skidanje nije skroz zabranjeno, ali da će da bude mukotrpno. Ako je to slučaj, na DC mrežama ćete biti pasivni (što znači da ne možete da se povežete sa drugim pasivcima), na eDonkey mreže (koje mnogo mrze pasivce, jer sve ide preko njihovog servera) ćete teže dolaziti na red, dok ćete na torentima teže uspostavljati veze sa ostalima (računajte na drastično smanjenje ljudi sa kojima je moguća konekcija). Kako znati da li su Vam portovi zatvoreni izlazi iz okvira ovog teksta – pitajte ljude sa istog provajdera ili zovite direktno njega i pitajte. Ne budite đubrad i dajte drugima da skidaju od Vas – ne gasite program za skidanje dok vidite da ima neko ko skida nešto od Vas. Ne budite ni previše dobri, uvek ograničite Vašu upload brzinu na oko 80% one koje provajder daje, inače ping može da ode jako visoko i da surfovanje bude nemoguće. Ako imate finansijskih mogućnosti, pogledajte da li u Vašoj zgradi ili blizini ima još zainteresovanih za internet, pa možete i da skupite pare za kablove i ruter i podelite troškove interneta, što može da bude jako zanimljivo. To je to od mene, preneo sam Vam sve što znam, a uvek me možete kontaktirati za još neke detalje koji nisu stali u ovaj tekst. Uživajte u životu i delite fajlove.