Bežično povezivanje poznato je kao Wireless, i bazira se na prenosu podataka radio-talasima umesto kroz žice. Jasno je da je ovo idealna solucija za sve udaljene lokacije koje nemaju adekvatnu kablovsku (prvenstveno telefonsku) infrastrukturu: razdaljina između dve udaljene antene može, u idealnim uslovima, meriti i desetinama kilometara. Kvalitet veze bežičnog signala, međutim, zbog svoje prirode mnogo zavisi od karakteristika sredine kroz koju se prostire, te na primer velika vlaga u vazduhu, kiša ili sneg mogu prilično oslabiti protok.
Iako nije sasvim neophodna, optička vidljivost između antena je više nego poželjna. Maksimalna brzina veze je teoretski vrlo dobra - od 11Mbps do 54Mbps u zavisnosti od korišćenog standarda, ali provajderi nude i sve manje varijante. U praksi je uvek protok manji od nominalnog.
Zbog nedovoljno razvijene kablovske infrastrukture i monopola, nemogućnost povezivanja preko ADSL ili kablovske mreže na ovim prostorima učvrstila je ponudu bežične konekcije i u gradskim oblastima. Sem retko izvodljive optičke vidljivosti između predajnika, kvalitet signala je u gradskim oblastima dodatno degradiran interferencijom sa signalima brojnih drugih wireless mreža ali i ostalim radio-talasima na bliskim prisutnim frekvencijama u etru. Zbog toga što je opseg upotrebljivih frekvenci ograničeni resurs, propisima se reguliše koji su podopsezi slobodni za korišćenje (time i sa većom verovatnoćom smetnje), a koji zahtevaju licencu (čime se dobija garancija kvaliteta veze zbog ograničenog broja korisnika u etru).
Ozbiljniji provajderi Interneta koji drže do kvaliteta veze plaćaju licencu i koriste kvalitetnu opremu koja dodatno uklanja smetnje i uvodi enkripciju veze radi zaštite od „prisluškivanja“ signala, što automatski povećava troškove pa time i cenu wireless provajdinga. Stoga se nemojte čuditi što je ponuda za bežično povezivanje značajno skuplja (i do 10 puta) i pri instalaciji i po mesečnoj potrošnji odnosno pretplati. Ipak, uzevši u obzir da svu potrebnu opremu dobijate na korišćenje od provajdera, te da nema problema sa kablovskom infrastrukturom čime se vreme instalacije može meriti satima, a da je pri tom protok gotovo po želji, ova solucija može biti sasvim zadovoljavajuća za kompanije koje žele da plate ali i dobiju više.
„Običnim“ korisnicima, ako već nemaju mogućnost za ADSL ili kabl, ostaje da nađu wireless provajdere koji koriste nelicencirani opseg, plate manje i sami kupe opremu, te da se nadaju da signal neće biti tako loš.
(Bežični Internet nudi mnogo više od samog provajdinga, i pretstavlja osnovu predstojeće konvergencije tehnologija; o tome će više reči biti tokom nekog od naših narednih druženja)
Povezivanje laptopa na mobilni i korišćenje mobilnog za pristup Internetu putem GPRS (General Packet Radio System) tehnologije je sve češće privremeno rešenje na lokacijama gde nema dostupnog wireless signala niti kablova (putevi, reke, planine, ali i mnoge lokacije po gradu). GPRS obezbeđuje vezu od 56kbps do 114kbps (nominalni download, u praksi je manje), tarifira se po protoku a ne po trajanju konekcije, a cena po gigabajtu kod nas ispada gotovo 20 puta više od ostalih provajding cena, mada se to najčešće ne primećuje sa malim korišćenjem reda stotinak kilobajta.
GPRS biva potisnut novim tehnologijama, poput EDGE (do 384kbps) u 2.5G mobilne telefonije i UMTS (do 2Mbps) u 3G, a najava 4G tehnologije obećava integraciju sa novim wireless sistemima poput WiMAX, veliku pokrivenost i protoke reda 20Mbps. Naravno - i mogo pristupačnije cene.
Pomenimo, na kraju, i blisku budućnost kada je povezivanje domaćinstava na Internet u pitanju. Optika, koja je trenutno još uvek skupa i koristi se za interkonekcije provajderskih podsistema, spema se da u narednim godinama uđe i u domove i zameni postojeće bakarne kablove. FTTH (Fiber-to-the-Home), odnosno „optika u kući“, predstavlja skoru budućnost, i obećava protoke reda 25Mbps do 75Mbps - čime paleta serisa na raspolaganju (triple-play i nadgradnje) postaje gotovo neiscrpna.
Činjenica da je FTTH već praksa ponegde u svetu uliva nadu da se ni kod nas neće čekati duže od dve ili tri godine...
Vladimir Radunović, Nikola Dabić
AVAcom Ing.
http://www.avacom.co.yu/
