Satelitske antene su ne tako davno bile privilegija bogatih.Veliki tanjiri su se šepurili na terasama zgrada ili krovovima kuća. Onda je u naš život ušetala kablovska televizija. Bila je tu gomila programa, pružajući mogućnost da široke narodne mase nauče sve što su u školi propustili od istorije i Aleksandra Makedonskog do biologije i činjenice da se veliki gušteri sa Bornea pare u toku monsunskog perioda. O sportu i filmovima da i ne pričam, a posebna poslastica za muški pol su filmovi za odrasle... Izbor programa je raznolik, iako je pao na vlasnike kablovsko-distributivnih sistema.
Potom je neko logično shvatio da Internet može da ponudi ne samo sve to, nego i mnogo više, i - IPTV je rođen. Korisnici koji su čuli za ovaj servis zadovoljno su počeli da trljaju ruke i da postavljaju pitanje: gde i kad. tj. koji će operater prvi ponuditi ovu uslugu i koliko još treba da se čeka.
IPTV je sistem gde se (pomoću digitalne modulacije i kompresije za prenos video sadržaja) signal secka i umotava u digitalne IP pakete i prenosi kroz postojeću Internet infrastrukturu do korisnika preko širokopojasne konekcije. Uprošćeno rečeno, nalik video zapisima koje možete da pustite kroz
Windows Media Player ili
RealPayer na svom kompjuteru direktno sa neke Internet stranice.
IPTV uvodi mnoge novine u gledanje televizije, među kojima je najbitnija potpuno profilisanje ponude prema želji korisnika: u paleti od stotinu programa koji su na raspolaganju, a koje provajder obezbeđuje u saradnji sa medijskim kućama, korisnik sâm bira programe koje želi da gleda, i u skladu sa tim plaća pretplatu. Sem toga na raspolaganju su i mnoge značajne „sitnice“: kvalitet slike korisnik sâm može da bira u zavisnosti od konekcije koju ima, može da podesi automatsku aktivaciju nekog programa prema onlajn TV šemi, a može i da pretražuje emisije koje su mu eventualno promakle! Simultano gledanje više programa, erotski kanali pod šifrom da ih se klinci ne bi dohvatili, mogućnost digitalnog snimanja, jednostavan sistem evidencije potrošnje i naplate usluga, samo su neke od prednosti moderne televizije.
Koristeći kompjuter i jaču Internet konekciju, korisnik IPTV se konektuje na određenu
web stranicu i loguje na sistem pomoću korisničkog imena i lozinke dobijene nakon pretplate. Od tog momenta korisnik samostalno prilagođava sistem svojim potrebama, i dobija sadržaj na zahtev po želji, odnosno po interaktivnom pristupu poznatom kao „
on demand“. Uz TV servis najčešće ide i
Video on Demand (video po želji),
Games on Demand (igrice po želji),
Music on Demand (muzika po želji), ali i
Voice over IP (o čemu je nedavno bilo reči na ovim stranama), kao i stari dobri Internet. Svi ovi servisi u paketu nazivaju se
Triple-Play.
Najčešći uređaj koji se koristi je kompjuter, jer ima veliku mogućnost manipulacije softverom i hardverom. U skoroj budućnosti se, međutim, očekuje prelazak na „
all in one“ televizore povezane na Internet, koji zapravo predstavljaju integraciju multimedijalnih mogućnosti kompjutera sa oblikom i funkcionalnošću televizora. Treba li pomenuti da ne govorimo o starim televizorima sa katodnim cevima nego isključivo o kategoriji
plasma widescreen ekrana visoke rezolucije i velikih dimenzija (koji su doduše još uvek pusta želja za prosečne potrošačke korpe).
Najzahtevnija komponenta ovog sistema zapravo je konekcija: prenosa kvalitetnijeg video zapisa, pogotovo u realnom vremenu, nema za konekcije manje od 1Mbps, dok je optimum čak 4-6Mbps. Ovo deluje kao san u poređenju čak i sa naprednijim dostupnim ADSL konekcijama od 512kbps, a kamoli sa modemskim vezama reda 56kbps. Varijanta HD (
High Density) televizije visokog kvaliteta ili praćenja različitih programa na više uređaja istovremeno zahteva konekcije reda veličine i do 10Mbps. No, nema mesta za brigu: tehnologije prenosa (bakarni i optički kablovi i bežični signali) koje polako osvajaju i Balkan obećavaju 25Mbps ili čak 75Mbps po domaćinstvu! Tako nalažu i zvanični evropski i svetski standardi kvaliteta, a kompanije ih rado prate jer za time postoje potrebe samog tržišta i ljudi koji ga čine.
(O samim varijantama načina povezivanja, trenutnim i onim u najavi, o prednostima i manama bakarnih i optičkih kablova i bežičnih konekcija, više reči će biti tokom nekog od naših narednih druženja)
Sve je jasnije da
Triple-Play paket, predstavlja vrlo unosan posao, i čak preti da postane jedan od glavnih izvora prihoda na telekomunikacionom tržištu. Postavljanje neophodne infrastrukture, iako daje punu samostalnost provajderima, veoma je skupo - inicijalno reda veličine desetina miliona evra, pa se ovoga sa sada prihvataju pre svega velike telekomunikacione kompanije i jači Internet provajderi. Oni svoju novu ponudu prodaju najčešće u paketu:
Tiple-Play servisi i 25Mbps konekcija, od čega korisnik za sâm Internet na raspolaganju ima nekoliko Mbps, a ostalo „ide“ na multimedijalne sadržaje servisa.
Projekcija globalnog broja korisnika
Triple-Play servisa predviđa skok sa 3.7 miliona iz 2005 godine na 36.9 miliona do 2009. Trenutno je u toku širenje ovih servisa u severnoj Americi, zapadnoj Evropi i istočnoj Aziji, i proboj u jače zemlje u razvoju širom sveta. U Srbiji na ovome uveliko radi Telekom Srbija, uz manje neophodne investicije jer poseduje većinu trenutne telekomunikacione infrastrukture u Srbiji, ali se „šuška“ da i YUBC Internet provajder sprema najmoderniji sistem za skoru komercijalnu upotrebu, što svakako obećava kvalitetnu i pristupačnu uslugu.
Ostaje pitanje kolike će cene biti kod nas u ponudi. Neke procene su da bi „
full“ paket sa svim servisima i konekcijom reda 25Mbps mogao da košta oko 30 evra mesečno, što, kada se sagleda ponuda, svakako vredi investicije. Za one kojima trošak na dodatnu zabavu nije u senci puke egzistencije, naravno.
AVAcom Ing.
www.avacom.co.yu
