Tehnologija je danas postala sastavni deo naših života, tako da razumevanje skraćenica koje obeležavaju određene pojmove predstavlja dobar način da ispadnete bitni u društvu, bez obzira što suštinu stvari uopšte ne poznajete. Sigurno Vam se desilo da pred uraganom skraćenica tipa VoIP, TCP/IP, SMTP, LAN... zbunjeno klimate glavom i razmišljate kako se iza ovih slova kriju naročito bitne i običnom smrtniku teško razumljive stvari. Bitne svakako jesu, ali ne i nerazumljive, tako da će ovaj i naredni tekstovi biti usmereni na to da ukratko, bez pretenzije da ulaze u dublju analizu, ljudima koji nisu iz ove struke, približe neke osnovne trendove današnje tehnologije.
VoIP je skraćenica od engleskih reči Voice over Internet Protocol. Na srpskom to bi značilo usmeravanje i prenošenje glasa preko Intereneta ili drugih mreža baziranih na IP-u (Interenet Protokolu). Preteča današnjeg VoIP-a je razvijen 1973. od strane ARPNET-a, pod nazivom Network Voice Protocol.
Osnovne prednosti se ogledaju u fleksibilnosti ovakvog saobraćaja, jer se može odvijati na bilo kakvim mrežama, čak i onim koje nemaju pristup ostatku Interneta, kao na primer na velikim privatnim mrežama. VoIP je takođe jeftiniji od konvencionalnog načina prenošenja glasa, iz razloga što se glas prenosi preko već postojećih mreža po kojima se prenose podaci. Jednom rečju, sve što Vam treba je Interenet konekcija i odgovarajući uređaj. Iako je optimalni protok za kvalitetniju glasovnu vezu 128kbps, komunikacija će sasvim pristojno teći i preko modemske veze od 56kbps, uz neznatno kašnjenje. Zavisno od vrste servisa (Vonage ili Skype) potreban Vam je VoIP ruter (router) ili računar, mada sve više u upotrebu ulaze i integrisana rešenja u obliku „VoIP telefona“ - naizgled klasičnih telefona koji se povezuju na Internet direktno preko mrežnog kabla, bez potrebe za računarom.
Sa povećanjem pokrivenosti bežičnih mreža (wireless networks) pojavljuju se i prvi mobilni VoIP uređaji, tzv. WiFi telefoni. Koristeći bežični signal Interneta u etru, telefon zapravo funkcioniše kao bežični „VoIP telefon“, bez potrebe za klasičnom GSM mrežom. Slično romingu mobilne telefonije, korisniku koji ima telefonski broj u Njujorku telefon će zazvoniti i kada je na putovanju po Evropi, sa bitnom razlikom u troškovima: tarifiranje je u oba smera po ceni lokalnog poziva. U VoIP telefone se mogu integrisati i drugi servisi, poput video konverzacije, audio konferencija i slično. Naravno, za sve ove dodatne servise potrebna je konekcija većeg protoka (i do 1Mbps) i velika pokrivenost signalom bežičnog Interneta.
Treba ukratko spomenuti i nedostatke koji prate ovu tehnologije. Na prvom mestu, to je izvesno kašnjenje paketa, naročito ako veza ide delom i preko satelita, što rezultira seckanjem govora ili kašnjenjem konverzacije. Pored toga može se desiti da se neki paketi izgube ili se jednostavno poremeti njihov redosled prilikom prijema. Drugi veliki izazov predstavlja prolaz kroz mrežne uređaje koji služe za filtraciju saobraćaja (firewall), a koje veliki broj poslovnih mreža poseduje.
Pozive preko VoIP-a, je za razliku od konvencialnog načina telefoniranja, nemoguće pratiti, tj. teško je odrediti tačku sa koje dolaze. To otežava situaciju prilikom hitnih slučajeva, kao i prilikom praćenja poziva osoba za koje se interesuju policija i druge bezbedonosne strukture. U tom smislu vlada USA je dala rok kompanijama koje obezbeđuju VoIP, da u sistem implementiraju novi pristup „E911“, a slično je nastupila i Evropska komisija. Kada govorimo o sigurnosti ovakvog saobraćaja, odnosno zaštiti informacija koje se prenose, treba znati da je bezbednost na veoma niskom nivou, tako da neko može ne samo neovlašćeno da prisluškuje Vaše razgovore, već i da menja njihov sadržaj, pogotovu kada se koristi bežična konekcija. Sigurno je da će se u budućnosti mnogo pažnje posvetiti upravo pronalaženju načina da se VoIP paketi zaštite.
Trenutno je na tržištu VoIP komunikacija putem računara najpoznatiji Skype online servis (http://www.skype.com/) koji, pomoću jednostavnog i funkcionalnog programa, omogućava besplatnu glasovnu komunikaciju putem dva računara, dok za vrlo nisku cenu omogućava i pozivanje fiksnih i mobilnih telefona širom sveta putem kompjutera. Slične usluge sve više uvode i drugi poznati messinger programi, poput Yahoo, ICQ i MSN, postajući tako i pioniri VoIP provajdinga. Budućnost, međutim, predviđa otklon od korišćenja računara i prelazak na VoIP telefone i triple-play uređaje povezane na buduće velike provajdere usluga baziranih na IP protokolu.
Gde je tu Srbija? Fiksna telefonija još uvek je de facto pod monopolom Telekoma Srbija zbog nedostatka konkurencije, te bi VoIP svojim niskim cenama ugrozio nacionalnu kompaniju. Ipak, s obzirom na nemogućnost ograničavanja korišćenja stranih VoIP provajdera putem Interneta, postaje jasno da bi sprečavanje domaćeg VoIP provajdinga samo bespotrebno iznosilo pare iz zemlje. Pretpostavljamo da će novoformirana Republička Agencija za telekomunikacije u skorije vreme pozitivno regulisati ovu oblast i kod nas, te da ćemo i sa te strane biti bliži razvijenom svetu.
Nadamo se da će Vam ovaj tekst bar malo razjasniti situaciju oko VoIP-a. Sigurno je da će ova napredna tehnologija vrlo brzo osvojiti tržište, naravno uz određena poboljšanja koja se tiču kvaliteta veze i bezbednosti. VoIP tehnologija ima upravo ono što se danas traži: fleksibilnost i nisku cenu, pa je ovo pravo mesto da citiramo reklamu domaćeg mobilnog operatera: „Slobodno razgovarajte!“
u saradnji sa:
AVAcom Ing.
http://www.avacom.co.yu/
