MAKSIMALNO - Budućnost računara na našem tržištu

Budućnost računara na našem tržištu

Piše: Nemanja Živanović - Svi tekstovi ovog autora/ke

22 Mar , 2006 - 7:27:00 PM

GLASAJTE

Kad čovek malo bolje razmisli, računari su se razvijali i dan danas se razvijaju neverovatnom brzinom. Nekima, npr. kao meni palo je na pamet da porazmislim u čemu je budućnost računara i računarske tehnike. Da li je u skupim računarima, brzom internetu, dual-core procesorima, super-brzim radnim stanicama, brend računarima firmi Dell, HP, IBM, TFT monitorima...? Normalan čovek se zapita ima li kraja? Kada će sve stati, na šta se sve svodi, u šta ulagati, šta kupovati? Mnogi idu u prodavnice računarske opreme pa tamo saznaju odgovore, neki to rade preko interneta, neki putem kataloga, foruma, chat-ova...na kraju sve se svodi na kratkoročne planove, slabe odgovore, nerazumljive izraze itd.

Da bih Vam rezrešio tu enigmu rešio sam da saznam šta je budućnost računara, u šta reba ulagati, šta kupovati, gde kupovati, zašto sve to raditi, ima li kraja? Jednom mi je neki pametni čovek rekao:”Nemanja, budućnost su ti Asus brend računari, Linux i OpenOffice!”. Kad razmislim dobro, totalno je bio u pravu. Evo malo pojašnjenja njegovog mudrog odgovora.

Asus brend računari

Asus brend računari su tek od skora dostupni na našem tržištu. Nikome, pre 10 godina, nije padalo na pamet da će najveći proizvođač ploča i grafičkih kartica početi da pravi kućišta, napajanja, coolere, mrežnu opremu, mobilne telefone i PDA uređaje, DVD/CD uređaje, monitore (koji kao i mobilni telefoni nisu dostupni na našem tržištu) kao i ostalu računarsku opremu. Kada kažem Asus brend računar ne mislim na brend računare koje proizvode firme IBM, Dell, HP, Fujicu-Siemens itd. nego na računare koji u paketu sadrže ploču (sa integrisanom grafikom i/ili dodatnim AGP slotom), Asus kućište i napajanje (koje je visokog kvaliteta, sa 300-400W realne snage – težine oko 3kg), i dodatni cooler (obično 80x80). Ova kućišta su izrađena od kvalitetnog lima u kombinaciji sa plastičnim delovima/okvirima (zavisno od modela), dok napajanju su u vrhu ponude (u rangu Chieftech). Ploče koje sadrže neki Asus modeli imaju Intel-ve i Sis-ove chip setove, integrisane grafične od po 64MB (sa 64 bita) i dva do tri slota za DDR memoriju. Model Pundit-R podržava Intelove procesore (socket 478) sa jezgrima Northwood/Prescitt do 3.4GHz – FSB 533/800. Pored integrisane grafike, zvuka, poseduje dva PCI slota i integrisanu mrežnu kartu sa podržanim standardom 10/100 Mbps. Ovaj računar pored svoje brzine, vizuelne lepote i tišine pruža odličan primer računara koji treba da se nalazi u poslovnim kancelarijama, bankama, prodajnim mestima ili bilo gde, gde je potreban računar sa ovakvim karakteristikama. Uz ovakav sistem idu naravno i TFT monitori, kojih je naše tržište puno (počev od najprodavanijih Samsung modela, preko elegantnih i ultra-tankih LG, Viewsonic, Benq itd.), i bežični asortiman – miš, tastatura, slušalice…

U Asus brend računare su se do sada uglavnom ugrađivali procesori bazirani na Intel jezgru (Celeron D i Pentium 4), a od sada su ovi računari dostupni i za ljubitelje AMD procesorskih jezgara i to Semptron i Athlon 64. Asus u svom katalogu nudi veliki asortiman modela, od serije Barbone, Pundit, Vintage, Terminator i jedan avangardni model S-presso (u dva različita izdanja – jedan kao DVD player, položeni i drugi kao kocku).

Za kraj…ovi modeli su se zbog svoje multifunkcionalnosti, lepog izgleda i cene pokazali odlično na svim testovima brzine, izdržljivosti i praktičnosti, pa su zato jedni od potencijalnih kandidata za prodaju u budućnosti. Ove računare će kupovati banke i firme, koji su jedni od najvećih potrošača, odnosno kupaca, kojih, za razliku od pojedinaca, ima mnogo više.

Linux i OpenOffice

Neki će se zapitati zašto je budućnost u Linux-u. Linux pre svega zbog svoje dostupnosti i cene (mnoge distribucije su besplatne) nudi korisnicima mnogo stabilniji i bezbedniji rad na računarima. Za nekih 60$ moguće je dobiti 5 licenci za korišćenje Linuxa (SuSe ili Red Hat dostibucije), dok za isti broj licenci treba izdvojiti oko 1000$ za Windows XP Pro. Da napomenem da veliki broj preduzeća, banaka, univerziteta, internet provajdera i servera, a sad i sve veči broj korisnika koristu baš Linux za OS. Mnoge firme razmišljaju da nije potrebno ulagati hiljade evra na Microsoft-ove operativne sisteme koji nisu bezbedni, sigurni, a ni stabilni poput Linuxa.
Međutim, kod nas i dalje suvereno vlada Microsoft-ove distribucije windowsa jer je iste moguće nabaviti za 150 dinara kod lokalnog “karton-prodavca”. Preduzeća pak, razmišljaju da se ulaganje u takve OS-e isplati jer su njihovi radnici obučeni da rade na njima (ili imaju Windows kod svojih kuća), pa im je ulaganje od par hiljada evra normalno.

Ne zaboravimo da Microsoft i dalje drži monopol na tržištu, tako što sve one koji izdaju softver prisiljava da ga prave za windows, a ne za Linux. A tek igrice…pošteni Linuxovac može samo da sanja da igra najnovije igre na Linux platformama.

Nažalost, mnogi su i dalje neupućeni u Linux, jer se on dosta razlikuje od Windowsa - kojeg većina kućnih korisnika ima zbog gore pomenutog razloga. Ipak, moje mišljenje je sledeće…Linux će definitivno početi da se koristi sve više jer će dužim korišćenjem Microsoft-ovih sistema shvatiti koliko su nestabilni i nesigurni, a uveriće se tako što će probati bilo koji Linux. Zašto bi neko preduzeće plaćalo hiljade evra na Microsoft licence kad za mnogo manje para može da nabavi Linux.

Što se tiče OpenOffice-a ista je situacija kao i kod OS-a, stim da OpenOffice se sve više nalazi instaliran umesto Microsoft Office-a, jer je besplatan, a napravljen je tako da 90% liči na malo pre pomenuti MS Office paket. Od skoro u knjižarama postoji knjiga za OpenOffice paket (koji sadrži kao i Microsoft, Word, Excel, FrontPage i mail klijent, samo sa drugačijim nazivima) po povoljnoj ceni.

* * *

Za kraj...predstavljeni proizvodi – Asus, Linux, OpenOffice će definitivno predstavljati budućnost u našoj zemlji, pre svega zbog svojih cena, ali i kvaliteta svakog navedenih proizvoda. Neće proći mnogo, a moje tvrdnje će postati stvarnost na našem tržišu.