Ultramaraton - testiranje izdržljivosti ljudskog tela

Arena

Ultramaraton - testiranje izdržljivosti ljudskog tela
Autor/ka: Marko Stanković
1 Sep , 2010 - 7:05:57 AM

Od Maratonskog polja (490 godine pne), pa sve do današnjih maratonskih trka, milioni ljudi su sa dosta motivacije i strasti istričali tih čuvenih 42km i 195 metara. Potrebno je dosta želje i istrajnosti da bi se samo pripremilo za maratonsku trku, dok je sama trka poseban mentalni i fizički napor u kome samo najbolji trkači mogu da istraju. Šta daje motivaciju trkačima da se punih 2 do 3 sata bore protiv sunca ili kiše, grčeva i hroničnog umora? Odgovori na ovo pitanje su verovatno različiti u zavisnosti od trkača, ali sve u svemu važno je prepoznati činjenicu da je završetak maratona sam po sebi veliki podvig i da su maratonci posebna kategorija sportista. Ali, ko su onda ultramaratonci? Ko želi da trči i posle istrčanih 42km?

Jedan od verovatno najpoznatijih ultramaratonaca je grk Yiannis Kouros, trkač koga s pravom zovu "Bog trčanja". Yiannis je tokom jednog perioda držao bukvalno sve rekorde u muškoj kategoriji u trkama od 161 do 1,609 km, i u trkama od 24 sata do 10 dana. Pobednik je čuvenog Spartatlona, zatim i čuvenog ultramaratona od Sidneja do Melburna, kao i mnogih drugih zančajnih ultramaratona. U novije vreme se ističe Skot Jurek, amerikanac, koji je višestruki pobednik Spartatlona, zatim Western States ultramaratona, kao i Badwater ultramartona. Lista "super-maratonaca" je prilično duga, i teško je reći ko je najbolji, jer svaka trka i svaki podvig je priča za sebe i samim tim značajan uspeh.
Ultramaraton se može ukratko definisati kao bilo koja trka koja je duža od klasičnog maratona. Ove trke se obično trče u prirodi, međutim, neke od trka se trče i na standardnoj atletskoj stazi, ili ulicama grada. Postoje dve vrste ultramaratonskih trka. Jedna je ograničena dužinom trke (50km, 100km itd.), dok je druga vrsta ultramartona ograničena vremenom (8 sati, 24 sata, 48 sati, 72 sata itd.).

Dužinom staze obično su raspoređene stanice za osvežavanje, gde trkači mogu da se osveže, potraže pomoć lekara, ili možda popričaju sa nekim od članova njihovog tima radi podizanja morala. Kao što možete da zamislite, što trka više odmiče trkačima je porebno više pomoći. Obično svaki od trkača na početku trke dobije narukvicu na kojoj je označena početna težina, krvni pritisak i broj otkucaja srca u minuti, kako bi medicinsko osoblje moglo da prati stanje svakog od trkača pri rutinskim pregledima tokom trke. Trkači vrlo lako mogu da dehidriraju i izgube par kilograma tokom trke. Posle 15 ili 20 sati trčanja sve je moguće!
Ultramaraton je u poslednje vreme sve popularniji i trke se organizuju širom sveta. Najviše trka se održava na američkom kontinentu, zatim u Evropi, kao i u Australiji i na Novom Zelandu. Trke su popularne i u Africi, naročito u Južnoj Africi, a u poslednje vreme sve je više trka i u Aziji. Verovali ili ne, trke se čak održavaju i na Antartiku.

Želja za istrajnošću, i za postavljanje novih granica ljudske izdržljivosti, motiviše na hiljade maratonaca da uporno treniraju svakog dana i da rizikuju svoje zdravlje zarad još jedne ultra duge trke. Verovatno je potrebno istrčati barem jedan običan maraton, da bi razumeli motivaciju i mentalno stanje jednog ultramaratonca.

Kada sledeći put pratite neki od maratona, setite se ultramaratonaca, koji nastave da trče i posle istrčanih 42km i 195 metara.

Foto:
megainformes.com.ar