Dragi posetioci sajta MAKSIMALNO.com, dozvolite glavnom uredniku za Arenu da Vam se posle duže pauze ponovo obrati. Na sreću imam dobar izgovor za tu dužu pauzu, u pitanju je brak. Kao i mnogi drugi slavni junaci asfalta pre mene, eto i ja sam pao žrtva toj surovoj pojavi posle višegodišnje borbe. Događaju je prisustvovao kao kum i gdin Glavni Urednik, Marko Stanković, pa moram dam u se malo odužim i ovim putem. Uglavno majke i očevi širom sveta mogu ponovo mirnije da spavaju, jer jedan manijak manje banči po ulicama i kafanama vrebajući njihove ćerke. Ipak čak ni brak me nije mogao zadržati od pisanja na gore navedenu temu, odlasku Allana Iversona iz Philadelphie 76ers u Denver Nuggets (Nugget- to vam je kao neka vrsta pohovanog testa, ili piletine, ali nije bitno ime, bitno je da je Denver uvek u sred zime).
Elem, počnimo prvo sa malo biografije o gospodinu Allenu Iversonu, rođenom 1975. u južnoj državi Virdžiniji. Kao mnogo drugih siromašnih crnaca Alen je znao samo za majku koja je ostala trudne posle neke žurke u svojoj 15-oj godini. Oca nikad nije upoznao dok je rastao, a kad je porasto ovaj se javio, ali ga Alen tada nije želeo kao deo svog života. Od majčinog kuvanja, držvanih bonova za hranu i ko zna još od čega porasto je i stvorio se mali čovek nadljuskih sposobnosti.
Neko dobije lutriju na lotou, neko lutriju za zelenu kartu, a Alen je dobitnik genetske lutrije. Na prvi pogled on je samo još jedan istetovirani mršavi crnja sa odećom prevelikom za njega u gansterkom stilu, ali na drugi pogled, ooops, nema drugog pogleda. A.I. je toliko brz da je taj prvi pogled sve što suparnici vide od njege pre nego što kao brzi Gonzales projuri kraj njih. Teško je boriti se protiv neuhvatljive sile - i to je Alenova prva moć - brzina i ubrzanje pri promeni pravca, druga moć je neverovatni talenat i tehnika, treća moć je srce ratnika, neustrašivi i nepokolebljivi duh iz Ghetta, čije će se ime pročuti širom sveta.
Još u svojim srednjoškolskim danima Alen je pokazivao sposobnosti koji su dali nadimak Bubba-Chuck, (što je među crncima nešto kao Chuck Norris/Supermen). U svojoj drugoj godini srednje škole (Bethel High), Alen je u jesen predvodio svoj košarkaški tim do titule šampiona države Virdžinije u košarci, a u proleće se preduzeo fudbala i uspeo je da dovede tu istu školu do trofeja šampiona države Virdžinije i u fudbalu, kao quoterback. To nikome nikada pre njega nije pošlo za rukom u istoriji Amerike.
Već sledeće godine Alen je igrom slučaja bio prisutan na mestu gde su se neki tipovi iz njegovog društva kačili sa policijom. Alen je novu 1993. godinu dočekao u zatvoru u Virdžiniji, i tada je počeo da dobija reputaciju među belcima u Americi kao propalitet i loš uticaj na mlade.
Iako su svi univerziteti znali da se radi o talentu koji svet nije video od dana Micheal Jordana, niko nije nudio Iversonu školarinu niti upis na studije. Tada je njegova majka Ana, koju Alen voli iznad svega na svetu, otišla direktno kod široko poštovanog košarkaskog trenera visoko cenjenog Georgetown Univerziteta gdina Džona Thompsona, i molila ga da da Alanu šansu. Džon Thompson je bio redak primer crnca na viskom trenerskom mestu u Americi, i njegova majka se nadala da će se Džon smilovati na Alana, bukvalno molitvom treneru da spasi život njenog sina. Džon je posle govorio da ga je ona pogledala i rekla, “Džon i ja i ti dobro znamo iz kakvog Ghetta dolazim u tvoju kancelariju, Bog mi je dao jednog sina i ako mu nedaš šansu da se školuje i da ga svet vidi, onda će i njega kao i mnoge druge naše sinove progutati Ghetto, droga, siromaštvo i zločin kao što je već počelo”. Džon je bio pametan i hrabar, stavivši na kocku svoju reputaciju, I kada niko nije želeo da pruži šansu Alenu - on je to uradio – Alan je primljen na Georgetown University gde su pre njega išli Patrick Ewing, Dekembe Mutombo, ZO Morning. Pokazalo se da je Alen, visok svega 180 cm i težak 70kg, bio najbolji igrač od svih njih iz te grupe. Džon Thomspon nije zažalio svoju odluku, Alen ga je poštovao kao oca, i igrao je za njega neverovatno dobro vodeći i tu ekipu do dugog niza pobeda.
Posle dve godine 1996, postao je prvi izbor NBA drafta - Philadelphia 76ersa. Kada je prvi put igrao protiv Jordana 1996 sezone, Micheal je pokušao da ga čuva u odbrani, međutim ni slavni Micheal nije imao šanse protiv ove munje, Alen je izlomio Jordanu zglobove, izuo ga iz patika, poslo po ćevape, pa na drugu stranu po burek, i onda nonšalanto ubacio koš sam samcit. Dvorana ja vrištala, masovna histerija zavladala je Filadelfijom, svet je prisustvovao rođenju velike zvezde a u tribiniama su se videli natpisi poput “We Are Ready For the Revolution”. Ako je to uspeo da uradi slavnom Jordanu, onda zamislite kako se tek poigravao sa ostalim igračima NBA. Ta histerija je trajala narednu deceniju, 1996-2006 do pre nedelju dana, kad je Alan poslat u Denver. Za to vreme on je postigao sledeće:
- Najbolji novi igrač u NBA – ruki godine 1996 (Rookie of the Year)
- 8 puta je bio All Star
- Dva puta MVP na All Star utakmici (najbolji od najboljih)
- NBA Regularna sezona MVP 2001
- Odveo 76ers u Finale 2001 i dobio Shaqa i Kobija prvu otakmicu u gostima
- 4 puta najbolji strelac lige
- Drugi u Istoriji NBA strelac u Playoffsima (posle Jordana)
- Treća u Istoriji NBA strelac u poenima po utakmici (posle Jordana i Wilt Chamberlaina)
Nažalost, mi koji smo imali sreće da ga pratimo na lokalnom TV-u ovde u Philliju svaki drugi-treći dan prošlih 10 godina znamo da ta lista nije ni blizu kraja, i da je će čovek koga zovu PRAVI ODGOVOR. (The Answer), nanizati još mnogo titula u svom novom klubu. Ali, mi tako isto znamo da oni koji stvarno vole i cene Alena i 76erse kao Sportski Klub, pozdravljaju ovaj potez jer bi rađe videli zvezdu koja sija punim sjajem, nego zvezdu koja trune u Klubu kome treba sveža budućnost - 76ersima.
Najbolja stvar o Alenu je da je čovek okarakteriso pravi živi, mali simbol neustrašivosti, srca inzad veličine, David protiv Golijata, Rocky protiv svih - duh nepobedivosti i dokaz da “Boj ne bije svejtlo oružije, već boj bije srce u junaka.”
Dao je inspiraciju mnogima koji sumljaju u svoje mogućnosti da i mali čovek može na samo da dođe u ligu velikih ljudi, nego da ih svojom žustrinom pobedi i potpuno dominira.
Uz Njegušev pozdrav putuj junače Alene, i neka te Bog čuva.
