Koriscenje zabranjenih supstanci u sportu je poslednjih deset-petnaest godina vrela tema u medijima. Svaka Olimpijada je po nekom nepisanom pravilu pracena brojnim doping aferama i oduzimanjima medalja. Doping je toliko prisutan da u atletici i biciklizmu nikad nismo sigurni ko je zapravo krajnji pobednik sve dok finalni rezultati testova ne postanu dostupacni. Steta za sport i za sportski duh, ali izgleda da je to realnost i nezeljeni efekat napretka medicine.
Veci deo liste zabranjenih supstanci koju svake godine objavi WADA-a (World Anti Doping Agency), sacinjavaju zapravo lekovi cija je osnovna namera lecenje bolesnih ljudi. Naravno sportisti i njihovi "doktori" su vrlo lukavo uvideli da recimo beta agonisti (lekovi za astmu) imaju odlican efekat na sportiste i da im znatno olaksavaju disanje, ili da eritropoetin moze biti koristan za povecanje koncentracije kiseonika u krvi (osnovna namena je za pacijente sa anemijama, losim bubrezima..itd). Takodje, godinama su aktuelne i transfuzije krvi. Naime sportisti (mahom biciklisti) pri visinskim pripremama, kada je njihova krv najbogatija kiseonikom, zamrznu odredjenu kolicinu svoje "visoko-oktanske" krvi i sacuvaju je za sam dan trke. Ovaj postupak dopinga im omugucava da uvek budu u njihovoj najboljoj formi. Naravno, tu su i razni steroidi. Kada smo vec kod steroida moram da napomenem i par kotraverznih cinjenica. Naime kod steroida vrlo je tesko odrediti donju dozvoljenu granicu jer i normalno ljudske telo proizvodi odredjenu kolicinu steroida. Po nekim strucnjacima donja granica zavisi od gustine mokrace, zatim doba dana kada je uzet uzorak mokrace..itd. Naime, po nekim istrazivanjima nivo steroida je znatno povisen nakon treninga. Za sada testovi koji se koriste su najbolje sto imamo, ali to nikako ne znaci i da su oni 100% tacni.
Borba protiv dopinga je vrlo vazni aspekt u nameri da se promovise i ocuva duh fer-pleja. S napretkom medicine i nauke vrlo je tesko postici najbolje moguce rezultate u detekciji ilegalnih supstanci. Prvi slucajevi dopinga su se pojavili jos pocetkom 20-og veka. Tada su aktuelni bili kokain, amfetamini i efedrin. Medjutim, javnost je tek sa slucajem smrti danskog bicikliste na olimpijskim igrama 1960. godine uvidela o kakvom se zapravo problemu radi. Kasnije sledi smrt britanskog bicikliste na Tur de Fransu, i mnostvo drugih slicnih slucajeva. Ovo je navelo Council of Europe (COE) da 1963. godine objavi zvanicno saopstenje i definiciju dopinga. Po toj originalnoj definiciji doping je bilo kakvo koriscenje supstanci koje mogu da poboljsaju perfomanse tela i samim tim daju prednost tom takmicaru u odnosu na ostale. Naravno, od 1960. pa do danas medicina je znatno napredovala sto samim tim znaci da bilo kakva lista zabranjenih supstanci nije konacna, sto je i razlog za zavrsnu frazu na svakoj listi: "..i ostale slicne supstance." Trenutno WADA ulaze 5 miliona dolara godisnje na istrazivanja u polju detekcije ilegalnih supstanci, tako da se nadamo da ce se ova trka koju WADA svakodnevno vodi sa nesavesnim sportistima ipak zavrsiti u korist WADA-e.
Koristan pretrazivac ilegalnih supstanci:
http://www.usantidoping.org/dro/search/search.aspx
