Nema načina da se opiše radost navijača NFL-a pred početak playoffa, pogotovu onih čiji je tim uspeo da se plasira i imaju neke šanse na pobedu u Superbolu. Kalendarski playoff u NFLu je uvek na programu baš uoči novogodišnjih i božićnih praznika, i postoji određena vrsta euforije koja zahvati prosečne Amerikance u ovom periodu. Uz dane godišnjeg odmora koje svi čuvaju za pred kraj godine, kupovinu i dobijanje poklona, neizbežne i raznovrsne prazničke trpeze, NFL utakmice i playoff se tu nađu kao dezert ili čaša viskija da zagreju atmosferu i daju makar delimičnu autentičnu iluziju važnosti ishoda susreta.
Naravno svaka utakmica je propraćena neumornim i potentnim reklamama koje Marketing firme cele godine pripremaju da bi im premijera bila baš uoči ovog vremena, a čija bi kulminacija bila za vreme Superbola (Finalna Utakmica Playoffa NFL-a).
Gledanost i popularnost NFLa je ovde tolika da su reklame za vreme tih utakmica plaćene u imbecilno astronomskim ciframa, tačnije oko $2.4 miliona za 30 sekundi. Rezultat ovakog odnosa tržišta je da visoke cene koje kompanije plaćaju za reklame diktiraju superiorni kvalitet tih reklama, tako da su neretko one bolja zabava od same utakmice.
Međutim, iako u NFLu ima 34 tima, same utakmice su samo jedan deo cele te euforije. Ima nekoliko stvari/aktivnosti koje proizilaze iz NFLa kojima prosečan Amerikanac dopunjava svoj “sportski” doživljaj. Prvo tu je
- NFL Madden , video igra, simulacija žive utakmice, čija je popularnost ovde dobila neshvatljive razmere. Američka domaćinstva, od najgorih rupa u crnačkom Ghetu do najboljih i najbogatijih “Cribsa” sa MTVa koje pripadaju slavnima, neizbežna je NFL Madden video igra, koja naravno svake godine ima novu verziju.
- Fantasy Football, ili Fantasy Basketball - je nešto sasvim drugo. Ovo je verovatno najčudiji sportski kult koji je ikada stvoren, jer se može igrati u svakom sportu i dozvoljava velikom broju igrača da učestvuju istovremeno, a cela stvar se naravno odigrava pred kompjuterom bez potrebe da se uopšte i ustaje. Sastoji se u tome što svi ljudi koji se prijave da igraju, jednostavno izaberu igrače iz NFLa za koje misle da će imati najbolje statističke rezultate predstojeće sezone. Zatim se sačeka da se odirgraju utakmice i posle svakog vikenda se porede statistike izabranih igrača u tim utakmicama. (Npr Iverson je imao 45 poena, 7 skokova, 9 asistencija)...
Naravno tu postoje razne zavrzlame ali cela nauka se svodi na gore objašnjeni princip. Naravno, da ova igra nije toliko prosta ona najverovatnije nikad ne bi ni zaživela popularnost kakvu poseduje u Americi gde ljudi iznad svega traže komfor, lakoću i jednostavnost.
Takođe, ovo sve je bez pomena o Koledž Footballu ili Koledž Basketu (takmičenje univerziteta ), koji je verovatno još popularniji od NFL-a, i bez obzira na to što sami igrači – studenti nisu plaćeni, sve sem toga u Univerzitetskim sportovima vrti neverovatne pare. Recimo, košarkaški ili fudbalski trener prosečnog Univerziteta zarađuje godišnju platu u milionima dolara, glavne TV stanice se takmiče za prava prikazivanja utakmica određenih škola itd. Da ne zaborivamo, cela ova manija je samo u cilju da se vidi ko će biti pobednik ove nedelje. Nije ni čudo što se mnogi novodošli stranci u Americi čude u čemu je tolika fama i važnost sportova, sportova koji čak i ne uključuju šutiranje lopte kroz gol.
Sve u svemu kao i u svemu drugom , i u sportu postoji tanka linija između pravog viteškog takmičenja, žara, neizvesti i popularnost koja prirodno proizilazi iz toga, i sa druge strane potpune ošamućenosti – ispiranje mozga ili čak trovanje sportom.
Mnogi akademski umovi smatraju da je sport u Americi poprimio razmere izvan svoje važnosti i da ga sistem koristi za kotrolu masa i suzbijanje razvitka svesti na nekom višem nivou koji je teže obraditi i predvideti, a koji je i potencijalno opasan po ovo društvo. Teško je ne videti makar mrvice istine u ovakvom viđenju ako provedete makar jedan dan gledajući TV za vreme utakmica.
Neko lično viđenje vašeg dopisnika, imajući iskustva sa sportom na Evropskom i Američkom područiju, je da gledanje sporta nikada ne može postati štetno dokle god gledaoc praktikije da aktivno igra i učestvuje u istim sportovima koje gleda. Niko ne može isprati mozak onog ko je osetio težinu, radost takmičenja, odricanja , razočarenja i pobede na svojoj koži. Bez obzira koliko novca, lepih reklama, video igrica, odeće, dresova i svih ostalih omamljujućih znamenitosti koje Amerika nudi svojim sportskim gledaocima, oni koji su jednom bili pravi sportisti osetiće da sve to nije dovoljno i da je ništavno u poređenju sa učestvovanjem. A što se tiče ostalih, ovce za sisanje su oduvek bile najbolje gledalište za sve vrste sportova, kako ovde u Americi tako isto i kod nas.
