Zahvaljujući novim pravilima i jačoj konkurenciji, ove godine je Formula1 daleko zanimljivija nego u bliskoj prošlosti. Za ljubitelje ovog sporta kod nas trka u Mađarskoj je najbolja prilika da uživo posmatraju svoje omiljene vozače. Baš ove godine je trka na Hungaroringu bila jedna od najboljih u sezoni. Za najjeftiniju ulaznicu je trebalo izdvojiti 100 evra što je možda skupo, a o ostalim troškovima da i ne govorim. S druge strane, ljubitelji WRC-a su umesto u Mađarsku najverovatnije krenuli put Grčke gde se vozi nama najbliži svetski reli. Iako vam se može učiniti da su oni prošli jeftinije, kada se sve sabere, teško da je tako. Ipak, niko od onih koji su gledali bilo koji od ova dva zaista izuzetna događaja ove sezone, neće vam se požaliti na cenu.

To sigurno neće učiniti ni oni koji su se odlučili da posmatraju neke od autotrka kod nas, ponajviše zato što su oni zaista prošli najjeftinije, a ipak su imali šta da vide. Kod nas se vozi reli i kružne trke, a mnogi domaći takmičari učestvuju u oba šampionata. Kako kod nas ne postoji prava trkačka staza, kružne trke se voze na improvizovanim koje pružaju dosta intimniji kontakt između publike i takmičara u odnosu na sređeni autodrom. Sve je tu za potpun utisak: dim spaljenih kočnica, miris benzina, urlanje motora, vibracije od kojih podrhtava i drveće oko staze i poneka kapljica vrelog ulja iz tek raspalog menjača... Posebnu pažnju uvek izaziva Nacionalna klasa. Reč je o “jugićima” koji se vrlo malo razlikuju od standardnih i to uglavnom po opremi koja štiti vozača pri sudaru. Trka startuje lagano, ali se vozači vrlo brzo zagreju baš kao i standardni pneumatici na njihovim vozilima. Pri narednim prolascima kroz krivine do kraja trke dolazi do daleko obilnijeg zanošenja u odnosu na druge klase gde su automobili drugačije pipremljeni. Čak se stiče utisak da vozači ponekad namerno driftuju pri ulasku u krivinu da bi zauzeli što bolji položaj na izlasku iz nje. U takvim uslovima često dolazi do kontakta između samih takmičara i udaranja u zaštitnu ogradu pa na svakoj krivini stoje momci iz obezbeđenja vredno sakupljaju branike i druge delove koji otpadaju sa vozila i pomažu tekmičarima da se vrate u trku. Naravno, ovakve situacije su karakteristične i za jače klase, ali na sreću, u manjoj meri. Fizički kontakt između publike i takmičara ipak izostaje zahvaljujući obezbeđenju koje je na zadovoljavajućem nivou, mada mesta za poboljšanja ima. Ovde odmah treba napraviti razliku između zvaničnih trka AMS-a “divljih” na kojima je bilo incidenata. Najpopularnija staza za kružne trke je Ušće u Beogradu, ali verovatno i sa najgorim uslovima. Kao najbolju od onih koje sam video, izdvojio bih Beranovac kraj Kraljeva.

Autosport je skup pa ne može biti naročito popularan u siromašnoj zemlji kakva je naša. Malo je ljudi koji su u prilici da se bave njime i malo je zainteresovanih sponzora. I pored toga, mislim da zaslužuje pažnju. Već sada se stiče utisak da je ova sezona što se tiče domaćeg autosporta donela napredak u odnosu na prethodnu. Za dalji razvoj potrebno je ozbiljnije angažovanje sponzora i bolja medijska podrška. U tom smislu bih, recimo, pohvalio TV snimke pojedinih trka, ali i iskritikovao urednike sportskih redakcija većine medija koji su gotovo ignorisali čitavu sezonu. Svoj doprinos za sada dajem ovim tekstom i sasvim blagim preterivanjem u pisanju pojedinih delova istog :-) .