U borilackom smislu, kroz tehnike aikidoa, ovaj princip harmonicnosti se ogleda u ideji da se uklopimo u napad i da energiju napadaca iskoristimo za odbranu. Primena ovog i svih ostalih principa na kojima se zasniva aikido moze se spoznati samo vezbajuci na treninzima. Morihei Ueshiba - o aikidou " Put ratnika zasniva se na humanosti, ljubavi, i iskrenosti; sustina ratnicke smelosti odrazava se u istinskoj hrabrosti, mudrosti, ljubavi i prijateljstvu. Naglasavanje fizickih vidova ratnicke vestine je besplodno, jer je moc tela uvek ogranicena."Tehnike aikidoa se stalno menjaju; svaki susret je jedinstven i pravi odgovor treba da se javi prirodno. Danasnje tehnike sutra ce biti drugacije. Nemojte dozvoliti da vas zaokupe oblik i izgled tog izazova.

Vezbanje uma u aikidou

Osnivac (Morihej Uesiba) je nameravao da aikido bude daleko vise od tehnika za samoodbranu. Njegova namera je bila da stopi borilacku vestinu u skup etickih, drustvenih, i upravljackih ideala. Uesiba se nadao da ce ljudi trenirajuci aikido, usavrsiti sebe duhovno podjednako kao i fizicki. Medutim, nije odmah ocigledno kako bi vezbanje aikidoa tebalo da rezultira i nekom duhovnom (psihofizickom) transformacijom. Stavise, mnoge druge vestine polazu pravo na to da svoje ucenike vode do prosvetljenja ili psihofizicke transformacije. Mozemo se sa pravom zapitati onda, da li se i kako aikido razlikuje od drugih vestina u pogledu efekata transformacije. Trebalo bi da nam bude jasno da transformativna sila aikidoa, ako takva postoji uopste, ne moze lezati samo u izvodenju fizickih tehnika. Pre ako aikido omogucava samousavrsavanje i psihofizicku transformaciju duz puta koji je predividio osnivac, vezbaci aikidoa moraju da usvoje odredene stavove prema aikido treningu i moraju nastojati da gaje odredene vrste naklonosti koje se ticu saznanja. Vestine koje polazu pravo na to da omogucavaju transformativnu osnovu za svoje vezbace ukorenjene su u religioznu i filozofsku tradiciju kao sto su Budizam i Taoizam (uticaj Sinto-a na japanske vestine je u poredenju sa predhodnim obicno mali). U Japanu je Zen Budizam izvrsio najjaci uticaj na razvitak transformativnih vestina. Mada je Morihej Uesiba bio mnogo manje pod uticajem Taoizma i Zena u odnosu na ''novu religiju'' Omotokjo, sigurno je moguce spojiti odredena gledista Zen i Taoisticke filozofije i prakse sa aikidom. Sta vise, Omotokjo, je siroko ukorenjen u raznovrsni sastav neo-Sintoistickih koncepcija i verovanja.I pored ovoga, bilo bi potpuno pogresno pretpostaviti da je usvajanje ovih stavova neophodan uslov za psihofizicku transformaciju kroz aikido. Koliko se tice ujedinjenja Zen i Taoisticke prakse i filozofije sa aikidoom, psihofizicka transformacija kroz vezbanje aikidoa ce biti malo drugacija od psihofizicke transformacije kroz vezbanje vestina kao sto su karate, kjudo ili ceremonija caja.

Sve ove vestine imaju zajednicki cilj da uliju svojim vezbacima spoznaju stalozenosti, spontanosti akcije/reakcije, i shvatanja karaktera stvari upravo onakvim kakve jesu (sinjo). Cinjenica da je aikido trening uvek saradivacki daje jednu specificnu dimenziju izgradivanju licnog transformisanja kroz aikido. Kooperativan trening olaksava napustanje takmicarskih razmisljanja sto pojacava opazanje drugih sopstvenih dualizama. Kooperativni trening takode polako uliva osecaj za dobrobit partnera i sigurnost. Ovaj stav ( vodenja racuna o drugima) se onda prosiruje i na druge situacije izvan vezbanja aikidoa. Drugim recima, kooperativna osnova za aikido vezbanje se prenosi direktno u okvir moralnog ponasanja u svakodnevnom zivotu. Osim toga, treba da bude jasno da ukoliko je moguc licni preobrazaj kroz aikido trening, to nije automatski proces. Ovo je ocigledno opazajuci cinjenicu da ima i onih koji vezbaju aikido godinama i koji jos uvek prave moralne i zakonske prekrsaje. Tehnicka vestina i siroko iskustvo u borilackim vestinama nisu svakako garancija moralnog i licnog napretka. Ova cinjenica se cesto javlja kao veliko razocarenje za aikido studente, posebno ako bi otkrili da njihovi instruktori jos uvek pate od raznih vrsta nedostataka. Ustvari, ovo predstavlja dragocenu lekciju: Tehnicko znanje je cilj koji se lakse postize od licnog napredovanja. Mada oba ova cilja mogu predstavljati obavezu za citav vek, znatno je lakse uciniti vrstu zrtvi i napora koji se traze za tehnicko napredovanje nego uloziti napor i zrtve koje zahteva licni preobrazaj i napredak. Put samousavrsavanja i licnog preobrazaja mora, u svakom slucaju, negde poceti. Mozda je najvaznije zapamtiti i za ucenika i za ucitelja aikidoa (lako se zaboravi) da stalno imaju na umu da su ljudi sa kojima treniraju ljudska bica kao i oni sami, i da svaki od njih ima svoju jedinstvenu perspektivu, sposoban je da oseti bol, frustraciju i srecu, i da svako od njih ima svoj vlastiti cilj zbog kojeg trenira. Aikido ima prepoznatljivi eticki kod i jasne moralne vrednosti. Moze da se doda da je aikidoka naucen da ne zloupotrebi slabe strane kod partnera tokom vezbanja. U stvari, rec "partner" je u cescoj upotrebi nego rec "protivnik" da bi se naglasila ideja saradnje. Istina lezi negde na pola puta. Aikido je skola Budo-a i ne svrstava se u Bujutsu, sto bi znacilo da je aikido izvan stvarne borbe. Budo proucava sustinu borbe i ukljucuje intelektualni prilaz. Studiranje Budoa znaci proucavanje razloga zasto i kako se ljudi bore, ali ne uvek stvarno ukljucivanje u fizicki kontakt. Zbog toga, student Budoa moze da se uporedi sa istoricarem ili studentom strategije; oni se skoro nikad ne bave umetnoscu, vec proucavaju istoriju i razvoj iste.