Tako rigorozna pravila, da se ne sme izgubiti nijedna utakmica, se viđaju vrlo retko na bilo kom turniru, a kamoli Univerzitetskom, gde su igrači mladi a pritisak je ogroman. Ipak sa povećanim pritiskom dolaze i povećane šanse za iznenađenja i velike preokrete što za publiku predstavlja pravu poslasticu. Svake godine se u tom turniru događaju iznenađenja, kao na primer omanji univerzitet pod imenom Bucknell iz Pensilvanije izbacuje iz turnira tradicionalnog favorita - Kanzas (gde je James Naismith - izumitelj košarke jednom bio trener).

Naime u Americi ima preko stotinu Univerziteta koji su podeljeni u konferencije po kriterijumu kvaliteta igrača, broju školarina, veličini i popularnosti škole, i geografskom položaju. Oni u toku godine igraju utakmice jedni protiv drugih u okviru konferencije i u zavisnosti kako igraju i koliko pobeda imaju na kraju konferencije, krajem februara se
određuje koji od svih njih iz cele Amerike spadaju u 64 najbolja tima.

Izabrani timovi su kvalifikovani za turnir koji se odigrava sredinom marta, gde se porazi ne praštaju, gde publika nikad ne sedi mirno, i gde se na kraju dodeljuje trofej za najbolji školski tim u Americi. Tu čast uglavnom dobijaju Univerziteti gde igraju buduće NBA i svetske super zvezde, npr. Micheal Jordan je dobio taj turnir kao freshman za North Carolina University, Patric Ewing za Georgtown, Kareem Abdul Jabbar za UCLA (University of California Los Angeles)..itd. Veliko rivalstvo je postojalo između Larry Birda iz Indiana State i gospodina pod imenom Erwin Johnson koji je kasnije postao Magic iz Michigan State. Skoro svake godine u koledžu ima makar po jedna velika zvezda koja ode u NBA i postane mega zvezda, i ako mislite da se mega zvezde poigravaju ostalim igračima na terenu u NBA-u, zamislite tek šta rade onima na Univerzitetskom nivou.

Ako pogledamo istorijski vidimo da u devedesetim godinama, posle Jordana, Birda, Magica postoji velika praznina u dobrim koledž igračima koji su otišli u NBA, a to je zato što su menadžeri NBA timova postali pohlepniji, otišli korak dalje i počeli da regrutuju potecijalne zvezde direktno iz srednjih škola u NBA. Izuzetak je naravno gospodin Allen Iverson koji je išao u Georgetown pre nego što je postao broj 1 pick 76ersa u NBA draftu 1996. i počeo da lomi zglobove u NBA-u. Postoji onda jedna dugogodišnja pauza dok gospodin Caramelo Anthony nije osvojio turnir za Syracuse University pre nego je otišao u NBA.

Larry Bird 1979

Erwin Magic Johnson 1979

Michael Jordan 1982

Grant Hill 1994

Ovaj trend je rezultirao u pad kvaliteta i zanimljivosti igre ne samo u koledžu nego i u NBA-u, jer vrlo često "potencijalne zvezde" u srednjoj školi stagniraju u razvoju njihove igre, ali i karaktera. Na primer, Kwame Brown, Dasagna Diop, Dejun Wagner, etc. Zato je ove godine donešeno pravilo da igrač ne može igrati u NBA ako je ispod 20 godina, što znači da bi igrači kao Lebron James, Kevin Garnett, Darious Miles morali da se prvo oprobaju u koledžu pre nego što se upute u NBA, što je sve u svemu dobro za sve. Ove godine turnir se bliži a konkurencija će biti neverovatna. Detaljne analize timova ćemo obraditi u sledećem članku a za sada naši stručnjaci Joe Snyder i Benett Snyder iz Phladelphie u favorite svrstavaju Duke, Conecticut, Villanova, Michigan State i Illinois. Naravno tu je i Gonzaga gde igra nezvanično najbolji koledž igrač Amerike "drugi dolazak Larry Birda" - Adam Morrison.

Preveo i pripremio: Predrag Filipović

Download original article